Falsifikovanje isprave može obuhvatiti pravljenje ili preinačenje dokumenta, njegovu upotrebu kao pravog i nabavljanje radi upotrebe. Za odgovornost je potrebno dokazati zakonska obeležja konkretne radnje i krivicu osobe kojoj se ona stavlja na teret.

Poziv policije ili tužilaštva zbog falsifikovanja isprave ne mora da znači da se osobi stavlja na teret da je sama napravila lažan dokument. Predmet postupka može biti i njegova upotreba, nabavljanje radi upotrebe, neovlašćeno popunjavanje već potpisanog papira ili pribavljanje dokumenta od nadležnog organa na osnovu obmane.

Za procenu odgovornosti potrebno je utvrditi koja je isprava u pitanju, šta je sa njom učinjeno, ko je za to bio ovlašćen i da li je postojao potreban oblik krivice. To što dokument sadrži netačan podatak, kao ni to što je pronađen kod određene osobe, samo po sebi ne daje odgovor na sva ta pitanja.

Oportunitet i sporazum o priznanju krivičnog dela mogu omogućiti završetak predmeta bez punog suđenja, ali njihove posledice nisu iste. Kod uspešno sprovedenog odlaganja krivičnog gonjenja iz člana 283 Zakonika o krivičnom postupku javni tužilac odbacuje krivičnu prijavu. Kod sporazuma koji sud prihvati donosi se presuda kojom se okrivljeni oglašava krivim.

Zato pitanje nije samo koliko treba platiti ili koliko postupak traje. Pre odluke treba proveriti šta se osobi stavlja na teret, kakvi dokazi postoje, da li uopšte ima osnova za gonjenje i koje pravne posledice donosi predloženi način završetka predmeta. Uplata po oportunitetu, novčana kazna i naknada štete oštećenom tri su različite stvari.

Nenošenje lične karte, neposedovanje lične karte i odbijanje da se ona pokaže ovlašćenom službenom licu različiti su prekršaji. Odvojeno se proveravaju obaveze prijave prebivališta, boravišta i dužeg boravka u inostranstvu. Za odgovornost nije dovoljno opšte obrazloženje da „dokumenti nisu uredni”: potrebno je utvrditi koju je obavezu određeno lice imalo, kada je ona dospela i koja kaznena odredba obuhvata konkretan propust.

Ovaj vodič prvenstveno se odnosi na državljane Srbije. Za strance važe i posebna pravila o ispravama, prijavi adrese i boravku, pa se navedeni rokovi ne mogu bez dodatne provere preneti na svaki status stranca.

Zakon o javnom redu i miru u Srbiji propisuje prekršaje zbog svađe, buke, nasilja i drugih ponašanja povezanih sa javnim mestom, ali i krivično delo ometanja službenog lica. Odgovornost zavisi od konkretne radnje, zakonskih obeležja, krivice i dokaza; sama policijska intervencija ne znači da je neko odgovoran. Za prekršaje su predviđene novčane kazne, rad u javnom interesu ili zatvor, dok se za krivično delo iz člana 23 propisuje zatvor, u najtežem obliku do deset godina.

Tuča, pretnja ili pronalazak noža ne određuju sami po sebi koje je kažnjivo delo učinjeno. Pravna ocena zavisi od konkretnih radnji, posledica, mesta događaja, uzrasta učesnika, upotrebljenog sredstva i dokaza, uključujući mogućnost da je neko postupao u nužnoj odbrani. Policijska intervencija može otvoriti više odvojenih pitanja, ali za svako od njih moraju biti utvrđeni zakonski uslovi odgovornosti.

U istom događaju jedna osoba može biti napadač, druga se braniti, treća pokušavati da razdvoji učesnike, a četvrta samo prisustvovati. Zato izrazi poput „svi su učestvovali u tuči” ili „pravili su problem policiji” ne mogu zameniti opis onoga što je svako zaista uradio.

Prekršajni postupak po opštem pravilu ne može da se pokrene niti vodi kada protekne godinu dana od prekršaja, ali se taj rok može prekidati zakonom određenim radnjama. Apsolutna zastarelost nastupa po isteku dvostrukog zakonskog roka, što je u opštem režimu dve godine. Posebni zakoni za određene oblasti mogu predvideti duže rokove.

Od toga su odvojeni rokovi za žalbu, zahtev za sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu i izvršenje već izrečene sankcije. Moguće je, na primer, da gonjenje još nije zastarelo, a da je rok za osporavanje prekršajnog naloga već propušten. Zato odgovor na pitanje „da li je kazna zastarela” počinje utvrđivanjem vrste dokumenta i faze postupka.

Osamnaesti rođendan ne menja uzrast koji je lice imalo kada je delo učinjeno. Ipak, uzrast u vreme suđenja može promeniti dozvoljene sankcije i procesna pravila, a u određenim slučajevima i mogućnost suđenja. Krivični i prekršajni postupak imaju različita pravila, pa odgovor zavisi od datuma rođenja, vremena dela i faze u kojoj se predmet nalazi.

Maloletniku se za saobraćajni prekršaj ne izdaje prekršajni nalog: ovlašćeni podnosilac podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, a o odgovornosti i mogućoj sankciji odlučuje prekršajni sud. To važi i za prekršaj za koji je inače propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Ako maloletnik ima probnu vozačku dozvolu, istovremeno važe njena posebna ograničenja i pravila postupka prema maloletniku. Prisustvo roditelja ne uklanja zabranu noćne vožnje ili alkohola.

Krađa kod maloletnika nije određena samo vrednošću nestale stvari. Potrebno je dokazati oduzimanje tuđe pokretne stvari, nameru pribavljanja protivpravne imovinske koristi i ulogu konkretnog maloletnika, a kod teške krađe i dodatnu zakonsku okolnost. Uzrast određuje poseban postupak i moguće mere, ali ne zamenjuje dokazivanje dela.

Tuča maloletnika nije automatski ni prekršaj ni jedno određeno krivično delo. Pravna ocena zavisi od uzrasta svakog učesnika u vreme događaja, mesta sukoba i posledice po javni red, nastalih povreda, pojedinačnih radnji, upotrebe oružja ili drugog predmeta, moguće nužne odbrane i dokaza.

Prekršajni postupak prema maloletniku vodi prekršajni sud po posebnim pravilima Zakona o prekršajima. Najvažnija početna činjenica jeste uzrast u vreme navodnog prekršaja. Dete mlađe od 14 godina ne može biti prekršajno odgovorno. Mlađem maloletniku od 14 do 16 godina mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijem maloletniku od 16 do 18 godina, pod zakonskim uslovima, mogu izreći i kazna ili kazneni poeni.

Kada policija kod maloletnika pronađe supstancu za koju sumnja da je opojna droga, količina je važna, ali nije jedina činjenica koja određuje pravnu kvalifikaciju. Potrebno je utvrditi o kojoj supstanci je reč, da li je držana za sopstvenu upotrebu, da li postoje dokazi o prodaji ili predaji drugome, kome pripadaju paketi i da li su pretres i oduzimanje sprovedeni zakonito.

Krivični postupak prema maloletniku u Srbiji vodi se po posebnim pravilima. Kada je lice u vreme događaja imalo najmanje 14, a manje od 18 godina, ne primenjuje se samo opšti režim Zakonika o krivičnom postupku, već prvenstveno Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Postupak je prilagođen uzrastu, zrelosti, ličnosti i potrebi da se zaštiti razvoj maloletnika.