Falsifikovanje isprave: lažan potpis, diploma i dokument — šta se dokazuje?

Falsifikovanje isprave može obuhvatiti pravljenje ili preinačenje dokumenta, njegovu upotrebu kao pravog i nabavljanje radi upotrebe. Za odgovornost je potrebno dokazati zakonska obeležja konkretne radnje i krivicu osobe kojoj se ona stavlja na teret.

Poziv policije ili tužilaštva zbog falsifikovanja isprave ne mora da znači da se osobi stavlja na teret da je sama napravila lažan dokument. Predmet postupka može biti i njegova upotreba, nabavljanje radi upotrebe, neovlašćeno popunjavanje već potpisanog papira ili pribavljanje dokumenta od nadležnog organa na osnovu obmane.

Za procenu odgovornosti potrebno je utvrditi koja je isprava u pitanju, šta je sa njom učinjeno, ko je za to bio ovlašćen i da li je postojao potreban oblik krivice. To što dokument sadrži netačan podatak, kao ni to što je pronađen kod određene osobe, samo po sebi ne daje odgovor na sva ta pitanja.

Šta se smatra ispravom?

U krivičnom pravu pojam isprave širi je od uobičajenog pojma službenog dokumenta. Isprava može da služi dokazivanju činjenice značajne za pravne odnose: identiteta, obrazovanja, zaposlenja, ovlašćenja, plaćanja ili nekog drugog prava i obaveze.

Pored pasoša i diplome, relevantni mogu biti ugovor, punomoćje, potvrda, račun ili registarska tablica. Zakon u pojam isprave uključuje i računarski podatak.

Ipak, nije svaka neistinita rečenica krivično delo falsifikovanja. Važno je čemu konkretan dokument ili podatak služi, kome se pripisuje i na koji način je napravljen ili korišćen.

Koje radnje obuhvata falsifikovanje isprave?

Član 355 Krivičnog zakonika obuhvata četiri radnje:

• pravljenje lažne isprave sa namerom da se upotrebi kao prava;

• preinačenje prave isprave sa istom namerom;

• upotrebu lažne ili preinačene isprave kao prave;

• nabavljanje takve isprave radi upotrebe.

Razlika je važna za odbranu. Dokaz da osoba nije napisala dokument ili imitirala potpis ne isključuje sam po sebi optužbu da je svesno upotrebila dokument koji je napravio neko drugi.

S druge strane, kod pravljenja i preinačenja ispituje se i namera buduće upotrebe. Kod nabavljanja nije dovoljno samo navesti da je dokument bio u nečijem posedu: potrebno je dokazati radnju i svrhu koju zakon zahteva.

Lažna isprava i neistinit sadržaj nisu isto

Lažna isprava može izgledati kao da ju je izdao određeni organ, ustanova ili lice, iako od njih ne potiče. Preinačena isprava polazi od pravog dokumenta, ali je njegov relevantni sadržaj naknadno izmenjen bez odgovarajućeg ovlašćenja.

Drugačije je pitanje dokumenta koji zaista potiče od označenog izdavaoca, ali sadrži neistinitu tvrdnju. Takav sadržaj ne treba automatski izjednačiti sa falsifikovanjem iz člana 355. Potrebno je proveriti posebne slučajeve falsifikovanja, pravila o službenim ispravama i eventualna druga krivična dela.

Važi i obrnuto: tačni lični podaci ne čine dokument autentičnim ako on ne potiče od označenog izdavaoca.

Falsifikovanje potpisa i zloupotreba blanko potpisa

Kod sumnje da je potpis falsifikovan ispituje se ko ga je stavio, čije ime predstavlja i da li je postojalo ovlašćenje. Važna je i vrsta dokumenta, jer mogućnost zastupanja nije ista kod svih pravnih radnji.

Zato nije dovoljno opšte objašnjenje „dozvolio mi je da ga potpišem“. Treba proveriti kada je saglasnost data, na šta se odnosila, da li je obuhvatala taj sadržaj i da li je za radnju bilo potrebno lično potpisivanje.

Šta ako je potpis pravi, ali je tekst dopisan kasnije?

Krivični zakonik posebno predviđa neovlašćeno popunjavanje potpisane hartije, blanketa ili drugog predmeta izjavom značajnom za pravne odnose.

Na primer, ako je neko ostavio potpisan nepotpun obrazac, potrebno je utvrditi šta je druga osoba bila ovlašćena da unese. Autentičan potpis ne dokazuje sam po sebi da je potpisnik odobrio naknadno upisani sadržaj. Važni mogu biti ranije verzije dokumenta, prepiska i okolnosti njegovog predavanja.

Posebno je predviđen i slučaj u kojem je osoba obmanuta o sadržaju dokumenta, pa ga potpiše misleći da potpisuje drugu ispravu ili drugi sadržaj. Samo naknadno nezadovoljstvo ugovorom ili njegovo nečitanje ne dokazuje takvu obmanu.

Drugi posebni slučajevi falsifikovanja

Član 356 obuhvata i izdavanje isprave u ime drugog lica bez ovlašćenja ili u ime nepostojećeg lica, kao i neovlašćenu upotrebu pravog pečata ili znaka radi pravljenja isprave. Predviđen je i slučaj kada izdavalac uz potpis navede položaj, čin ili zvanje koje nema, ako to bitno utiče na dokaznu snagu isprave.

Zbog toga pravi pečat ne garantuje da je dokument zakonito sačinjen. Proverava se i ko ga je upotrebio, na osnovu kog ovlašćenja i za kakvu ispravu.

Šta ako nisam znao da je dokument falsifikovan?

Neautentičnost dokumenta i krivica njegovog korisnika odvojena su pitanja. Za falsifikovanje iz člana 355 nije propisan nehatni oblik odgovornosti.

U postupku mogu biti značajni izvor dokumenta, način pribavljanja, komunikacija sa osobom koja ga je predala, uočljivost nepravilnosti i ponašanje prilikom upotrebe. Te činjenice ocenjuju se zajedno; nijedna ne predstavlja univerzalnu pretpostavku krivice.

Kod upotrebe može biti relevantan i eventualni umišljaj: osoba je svesna da dokument može biti lažan i pristaje da ga kao takvog upotrebi. To se razlikuje od nepažnje ili od naknadne tvrdnje da je korisnik „morao bolje da proveri“ dokument.

Javni tužilac dokazuje optužbu. Odbrana može ukazati na okolnosti koje objašnjavaju zašto je osoba smatrala dokument autentičnim, ali ne mora da dokazuje nevinost umesto tužilaštva.

Lažna diploma, potvrda o zaposlenju i dokumentacija za kredit

Kod diplome se proverava da li je dokument izdala označena ustanova, na osnovu kojih evidencija i da li je naknadno menjan. Odvojeno se utvrđuje šta je korisnik znao i kada je dokument predao kao dokaz obrazovanja.

Kod potvrde o zaposlenju, zaradi ili administrativne zabrane važni su izdavalac, ovlašćenje potpisnika i svrha dokumenta. Isprava ne postaje javna samo zato što nosi pečat privrednog društva ili je predata banci.

Ako je dokument korišćen radi kredita, može se otvoriti i pitanje prevare. Za nju se posebno ispituju obmana, namera i ostala zakonska obeležja. Utvrđeno falsifikovanje ne zamenjuje dokazivanje drugog dela, a naknadna otplata kredita sama ne rešava pitanje prvobitne namere.

Krivična odgovornost i posledice u radnom, ugovornom ili upravnom odnosu takođe se procenjuju odvojeno. Ishod jednog postupka ne treba unapred izjednačavati sa ishodom drugog.

Registarske tablice i dokumenti za vozilo

Promena oznaka na registarskoj tablici i postavljanje tablice koja pripada drugom vozilu predstavljaju različite radnje. U zavisnosti od okolnosti, mogu otvoriti pitanje krivične odgovornosti, a ne samo saobraćajnog prekršaja.

Potrebno je utvrditi poreklo tablica, njihovu povezanost sa konkretnim vozilom, radnju učinioca i njegov umišljaj. Činjenica da je osoba vozila automobil ne oslobađa tužilaštvo obaveze da dokaže odgovarajuće subjektivne elemente dela. Isto važi za dokumentaciju pribavljenu preko prodavca ili posrednika.

Javna i službena isprava: zašto je razlika važna?

Od vrste isprave zavise pravna kvalifikacija i propisana kazna. Javne isprave izdaju nadležni organi i drugi ovlašćeni subjekti u propisanom obliku, u okviru svojih ovlašćenja.

Falsifikovanje službene isprave iz člana 357 obuhvata, između ostalog, unošenje neistinitog ili izostavljanje važnog podatka, kao i određene radnje potpisivanja, overavanja i upotrebe takve dokumentacije. Zakon predviđa i odgovornost odgovornog lica u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.

Zato se dokument ne razvrstava samo prema naslovu. Kod ugovora o radu, na primer, potrebno je ispitati ulogu dokumenta u konkretnom postupku, svojstvo učinioca i radnju koja mu se stavlja na teret. Nije dovoljno reći da je sve što nastaje u preduzeću službena isprava, niti da poslovni dokument nikada ne može imati taj značaj.

Navođenje na overavanje neistinitog sadržaja

Moguće je da dokument zaista izda nadležni organ, sa pravim potpisom i pečatom, ali da je do njegovog izdavanja došlo obmanom.

Član 358 odnosi se na dovođenje organa u zabludu kako bi u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi potvrdio neistinitu činjenicu koja može služiti kao dokaz u pravnom saobraćaju. Obuhvaćena je i upotreba takve isprave uz znanje o njenoj neistinitosti.

Primer iz sudske prakse je pribavljanje duplikata vozačke dozvole tvrdnjom da je prethodna izgubljena, iako je predata organu druge države. Praksa poznaje i slučaj neistinite nasledničke izjave koja je dovela do odgovarajućeg ostavinskog rešenja.

To ne znači da svaka netačna tvrdnja upućena sudu ili upravi predstavlja ovo delo. Mora se utvrditi šta je organ konkretno potvrdio, u okviru koje nadležnosti i na koji način je doveden u zabludu.

Da li overen potpis znači da je sadržaj dokumenta istinit?

Običnom overom potpisa javni beležnik potvrđuje potpisivanje ili priznanje potpisa uz prethodno utvrđivanje identiteta. To nije isto što i potvrda istinitosti svake tvrdnje iz teksta.

Treba razlikovati overu potpisa, potvrđivanje privatne isprave — solemnizaciju — i javnobeležnički zapis. Tvrdnja „dokument je overen“ zato nije dovoljna bez uvida u vrstu i sadržaj overe.

Fotokopija, sken i elektronski dokument

Kada original nije dostupan, potrebno je odvojiti dva pitanja: šta je navodno falsifikovano ili upotrebljeno i kojim dokazima se to danas utvrđuje.

Odsustvo originala ne znači automatski da nema upotrebljivih dokaza. U pojedinim predmetima sud je prihvatio kopiju čije su poreklo i verodostojnost utvrđeni. Ipak, kvalitet kopije i mogućnost pouzdanog ispitivanja ostaju važni, naročito kada se osporavaju potpis, pečat ili naknadne izmene.

Elektronski oblik takođe nije razlog da se pitanje falsifikovanja unapred isključi. Kod skeniranog dokumenta, PDF-a ili digitalnog zapisa proveravaju se poreklo, autorstvo, izmene, način potvrđivanja i dokazna funkcija. Slika potpisa nije isto što i kvalifikovani elektronski potpis, a sama neistinitost digitalnog sadržaja nije dovoljna za svaku krivičnopravnu kvalifikaciju.

Kako se dokazuje falsifikovanje?

Dokazivanje može obuhvatiti original i njegove kopije, evidencije izdavaoca, iskaze svedoka, prepisku i veštačenje rukopisa, potpisa ili dokumenta.

Nalaz da određena osoba nije stavila potpis može biti važan, ali ne rešava sam pitanje da li je znala za falsifikat prilikom upotrebe. Isto tako, potvrda autentičnosti potpisa ne isključuje mogućnost neovlašćenog naknadnog popunjavanja dokumenta.

Kod veštačenja je važno šta je veštaku dostavljeno, kakav je uporedni materijal, šta je tačno zadatak i sa kojim stepenom pouzdanosti je zaključak dat. Oštećenje papira ili trag grebanja ne treba bez daljeg poistovetiti sa pravno relevantnim preinačenjem.

Da li delo postoji ako nije nastala šteta?

Za falsifikovanje nije uvek potrebno da neko izgubi novac ili da korisnik dokumenta ostvari željeno pravo. Neuspeo konkurs, odbijen zahtev ili otkriven falsifikat mogu biti okolnosti predmeta, ali sami ne isključuju dovršeno delo.

Potrebno je utvrditi koja je radnja preduzeta i kada je dovršena. Zakon predviđa i kažnjivost pokušaja. Zato se izostanak štete razmatra uz ostale okolnosti, a ne kao samostalan odgovor na optužbu.

Koja je kazna za falsifikovanje isprave?

Za osnovni oblik iz člana 355 stav 1 propisan je zatvor do tri godine. Za oblik iz stava 2, koji obuhvata javne isprave i druge posebno navedene isprave i knjige, propisan je zatvor od tri meseca do pet godina.

Posebni slučajevi iz člana 356 kažnjavaju se prema članu 355. Za dela iz članova 357 i 358 propisan je zatvor od tri meseca do pet godina.

Propisani raspon ne govori unapred kakva će odluka biti doneta u konkretnom predmetu. Važni su kvalifikacija, dokazi, ranija osuđivanost, okolnosti dela i uslovi za primenu pojedinih instituta. Za ranije događaje proverava se zakon važeći u vreme izvršenja i eventualni kasniji blaži zakon.

Da li je moguć oportunitet?

Zakonski rasponi otvaraju mogućnost razmatranja odlaganja krivičnog gonjenja prema članu 283 ZKP. O tome odlučuje javni tužilac, uz ispunjenje zakonskih uslova i prihvatanje odgovarajuće obaveze osumnjičenog.

Oportunitet nije pravo na automatsko okončanje predmeta. Razlikuje se od sporazuma o priznanju krivičnog dela, koji podrazumeva priznanje i sudsku odluku. Obe mogućnosti zahtevaju prethodno razumevanje dokaza i posledica.

Detaljnije o uslovima, obavezama osumnjičenog, sudskoj kontroli i posledicama ovih odluka pročitajte u tekstu Oportunitet i sporazum o priznanju krivičnog dela: razlike, uslovi i posledice.

Kada nastupa zastarelost?

Za računanje rokova potrebno je odrediti radnju, vreme izvršenja, pravnu kvalifikaciju i zakon koji se primenjuje, a zatim proveriti prekide i zastoje zastarelosti.

Datum otkrivanja falsifikata nije automatski datum njegovog izvršenja. Kod diplome se posebno razdvajaju predaja dokumenta, eventualne kasnije radnje upotrebe i samo trajanje zaposlenja. Ne treba bez utvrđivanja novih radnji pretpostaviti da se dokument iznova upotrebljava svakog dana.

Šta uraditi kada dobijete poziv zbog falsifikovanja?

1. Proverite sadržaj poziva i svoje svojstvo

Pored provere koji je organ(policija, tužilaštvo ili sud) poslao poziv, važno je i da li se poziv odnosi na prikupljanje obaveštenja, saslušanje osumnjičenog, ispitivanje svedoka ili sudsku radnju. Sačuvajte poziv i zabeležite datum prijema. Nejasnoće treba razjasniti, a poziv ne ignorisati.

2. Sačuvajte dokument i podatke o njegovom poreklu

Relevantni mogu biti prethodne verzije, poruke, imejlovi, potvrde o plaćanju i podaci o predaji. Dokumentaciju treba očuvati u zatečenom stanju, bez naknadnog dopisivanja, menjanja ili brisanja podataka.

3. Pripremite hronologiju za razgovor sa braniocem

Zabeležite od koga je dokument dobijen, kada, za koju svrhu i kome je predat. Razdvojite ono čega se pouzdano sećate od pretpostavki. To olakšava proveru dokaza i razumevanje moguće optužbe.

4. Pre izjašnjenja upoznajte se sa pravima i dostupnim spisima

Osumnjičeni ima pravo na branioca i pravo da ne iznosi odbranu niti odgovara na pitanja. Obim uvida u spise zavisi od faze i zakonskih uslova. Odluku o izjašnjenju treba povezati sa konkretnom sumnjom i dokazima, a ne samo sa nazivom krivičnog dela.

5. Proverite kvalifikaciju i potrebne dokaze

Branilac može da ispita da li opis radnje odgovara zakonskim obeležjima, kakvo je svojstvo isprave, postoje li ovlašćenja i kako se dokazuje umišljaj. Prema okolnostima, može predložiti pribavljanje originala, podataka izdavaoca, ispitivanje svedoka ili odgovarajuće veštačenje.

Osnovna prava okrivljenog dodatno su objašnjena na stranici Krivično pravo — pitanja o pravima okrivljenog i krivičnom postupku.

Troškovi odbrane i postupka

Troškovi mogu obuhvatiti nagradu i izdatke branioca, veštačenje, stručnog savetnika i druge troškove postupka. Obračun odbrane zavisi od primenljive Advokatske tarife i dopuštenog dogovora sa advokatom, a ukupan iznos i od broja preduzetih radnji.

Treba razlikovati obavezu plaćanja angažovanom advokatu od kasnije odluke o tome ko konačno snosi troškove. Kada se postupak obustavi, optužba odbije ili okrivljeni oslobodi, ZKP predviđa naknadu određenih troškova iz budžeta, uz zakonske uslove i izuzetke. O naknadi se odlučuje na osnovu konkretnog ishoda i uredno opredeljenog zahteva.

Ne treba unapred obećavati da će svi izdaci biti priznati, niti odbačaj prijave nakon oportuniteta izjednačavati sa oslobađajućom presudom.

Šta ako se za falsifikovanje tereti maloletnik?

Ako je osoba u vreme događaja imala od 14 do 18 godina, primenjuju se posebna pravila o maloletnim učiniocima. Rasponi kazni za punoletne ne prenose se automatski na maloletnika.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka. Branilac mora biti advokat sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Prisustvo roditelja ne zamenjuje branioca. Prikupljanje obaveštenja u policiji i formalno saslušanje treba pažljivo razlikovati.

Podaci o maloletniku i predmetu zahtevaju posebnu zaštitu. Tok postupka i uloga roditelja objašnjeni su u vodiču Maloletnik u krivičnom postupku.

Šta ako je neko falsifikovao vaš potpis?

Važno je obezbediti dostupnu kopiju spornog dokumenta, podatke o mestu na kojem se original nalazi i okolnosti pod kojima je dokument upotrebljen. Korisni mogu biti autentični potpisi iz odgovarajućeg perioda i prepiska koja pokazuje šta je bilo dogovoreno.

Krivična prijava može se podneti javnom tužilaštvu ili policiji. Treba jasno opisati poznate činjenice i odvojiti ih od pretpostavki o tome ko je odgovoran.

Podnošenje prijave samo po sebi ne poništava ugovor, ne briše upis u javnoj evidenciji i ne zaustavlja automatski drugi postupak. Ako se na osnovu spornog dokumenta traži isplata, sprovodi izvršenje ili odlučuje o nekom pravu, potrebno je posebno proveriti dostupna pravna sredstva i rokove u tom postupku.

Česta pitanja o falsifikovanju isprave

Da li odgovara samo osoba koja je napravila falsifikat?

Ne. Predmet odgovornosti može biti i upotreba ili nabavljanje radi upotrebe, uz dokazivanje svih zakonskih obeležja. Zato tvrdnja „nisam ja napravio dokument“ nije dovoljna za svaku vrstu optužbe.

Da li je držanje tuđeg dokumenta automatski krivično delo?

Nije. Moraju se utvrditi konkretna radnja, svrha i krivica. Samo posedovanje ne dokazuje da je dokument nabavljen radi upotrebe kao pravog.

Može li postojati falsifikovanje ako je potpis autentičan?

Može, na primer kod neovlašćenog popunjavanja potpisanog blanketa ili naknadnog preinačenja dokumenta, ako su ispunjeni zakonski uslovi. Autentičnost potpisa ne rešava svako pitanje sadržaja i ovlašćenja.

Da li nedostatak originala znači da postupak mora biti obustavljen?

Ne. Proveravaju se dostupne kopije i drugi dokazi, njihovo poreklo, verodostojnost i mogućnost pouzdanog ispitivanja. Odsustvo originala može otežati dokazivanje, ali ne daje automatski procesni ishod.

Da li je za falsifikovanje obavezna zatvorska kazna koja se izvršava?

Propisana kazna i odluka u konkretnom predmetu nisu isto. Mogućnost drugih zakonskih rešenja zavisi od kvalifikacije, ličnih okolnosti, ranije osuđivanosti i uslova odgovarajućeg instituta. Ishod se ne može pouzdano odrediti samo prema nazivu dela.

Zaključak

U predmetima falsifikovanja potrebno je odvojeno proveriti autentičnost dokumenta, njegov pravni značaj, radnju koja se pripisuje određenoj osobi i njen odnos prema toj radnji. Za to su važni poreklo isprave, ovlašćenja, način upotrebe i pouzdanost dokaza.

Procena konkretnog slučaja zahteva pregled dokumentacije i procesnog položaja. Tek nakon toga može se obrazloženo razmatrati pravna kvalifikacija i pravac odbrane.

Tekst pruža opšte pravne informacije i ne predstavlja pravni savet za konkretan predmet. Za primenu treba proveriti važeće propise i relevantnu domaću sudsku praksu.