Zakon o javnom redu i miru: prekršaji, kazne, policijska intervencija i postupak pred sudom

Zakon o javnom redu i miru u Srbiji propisuje prekršaje zbog svađe, buke, nasilja i drugih ponašanja povezanih sa javnim mestom, ali i krivično delo ometanja službenog lica. Odgovornost zavisi od konkretne radnje, zakonskih obeležja, krivice i dokaza; sama policijska intervencija ne znači da je neko odgovoran. Za prekršaje su predviđene novčane kazne, rad u javnom interesu ili zatvor, dok se za krivično delo iz člana 23 propisuje zatvor, u najtežem obliku do deset godina.

„Prijava za remećenje javnog reda i mira” zato nije dovoljno precizan opis pravnog položaja. Važno je koji član i stav se primenjuju, ko je šta učinio i šta se dogodilo na javnom mestu. Ovaj vodič obuhvata opšte odredbe, sve prekršaje iz članova 7–22, sva tri oblika krivičnog dela iz člana 23 i postupanje posle prijave.

Pregled se zasniva na Zakonu o javnom redu i miru, „Službeni glasnik RS”, br. 6/2016 i 24/2018. Navedene kazne predstavljaju zakonske raspone za odgovarajući oblik dela, a ne prognozu odluke u pojedinačnom predmetu. Posebna pravila o maloletnicima objašnjena su zasebno.

Šta uređuje član 1 Zakona o javnom redu i miru?

Član 1 određuje tri oblasti: javni red i mir na javnom mestu, protivpravna dela protiv javnog reda i mira i način prikupljanja dobrovoljnih priloga. To je polazna odredba za razumevanje zakona, ali sama ne propisuje kaznu.

Praktično, prvo se utvrđuje da li događaj pripada oblasti koju zakon uređuje. Zatim se traži konkretna kaznena odredba. Nije dovoljno pozvati se na opšti utisak da je neko „remetio red” ako nisu opisani elementi određenog prekršaja ili krivičnog dela.

Zakon ne uređuje svako nepristojno ponašanje u svim životnim situacijama. Neispravno parkiranje, povreda kućnog reda, nasilje u porodici, oštećenje stvari i nedozvoljeno držanje oružja mogu potpasti pod druge propise. Jedan događaj ponekad zahteva razmatranje više zakona, uz zabranu nedopuštenog dvostrukog suđenja za istu stvar.

Za prekršaje se primenjuje i Zakon o prekršajima, koji uređuje odgovornost, sankcije, dokaze, postupak i pravne lekove. Za krivično delo iz člana 23 primenjuju se odgovarajuća opšta pravila krivičnog prava i krivičnog postupka. Ta dva režima ne treba mešati ni kada je povod isti incident.

Ko je nadležan prema članu 2: policija, komunalna milicija ili inspekcija?

Član 2 navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalnu policiju, inspekcijske i druge nadležne organe, svakog u zakonom utvrđenom delokrugu. Izraz „komunalna policija” u tekstu ZJRM treba čitati uz kasniji Zakon o komunalnoj miliciji i sadašnji naziv te službe.

Ova odredba ne daje svakom službenom licu sva policijska ovlašćenja. Za konkretnu intervenciju proveravaju se vrsta organa, posao koji obavlja, pravni osnov i granice ovlašćenja. Na primer, komunalna nadležnost nad bukom ne pretvara svako postupanje komunalnog milicionara u opštu kriminalističku istragu.

Drugi stav člana 2 štiti službena lica u obavljanju zakonom utvrđenih poslova. Na njega se oslanjaju član 22 o vređanju i član 23 o ometanju službenog lica. Zato nije dovoljno utvrditi da neko ima status zaposlenog u državnom organu: potrebno je proveriti da li pripada relevantnom organu i koju službenu dužnost je obavljao.

Svojstvo službenog lica ne znači da je svaka njegova tvrdnja unapred dokazana. Istovremeno, sumnja građanina u pravilnost intervencije sama po sebi ne opravdava uvredu, pretnju ili napad. Zakonitost postupanja osporava se odgovarajućim pravnim sredstvima, uz dokumentovanje konkretnih okolnosti.

Kako član 3 određuje javni red i mir i javno mesto?

Član 3 daje zakonska značenja izraza koja se primenjuju pri čitanju pojedinačnih prekršaja i krivičnog dela. To sprečava da svakodnevno značenje reči, kao što su „tuča”, „buka” ili „pretnja”, zameni njihov pravni sadržaj.

Šta je javni red i mir?

Javni red i mir je zakonom opisano stanje međusobnih odnosa koje omogućava ravnopravno ostvarivanje ustavnih prava i sloboda u javnom životu. Nije sinonim za potpunu tišinu ili za odsustvo svakog neslaganja.

Pravna ocena zato ne polazi samo od toga da li se nekome ponašanje dopalo. Potrebno je utvrditi radnju i posledicu koju traži konkretna norma. Sloboda izražavanja, okupljanja ili kritike ne uklanja svaku mogućnost odgovornosti, ali ni nepopularan stav ne postaje prekršaj samo zato što izaziva negodovanje.

Kada je prostor javno mesto?

Javno mesto je prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod jednakim uslovima ili bez posebnih uslova. Presudna je dostupnost, a ne to da li je zemljište ili objekat u javnoj ili privatnoj svojini.

Ulica, trg i javni prevoz uobičajeni su primeri. Kafić ili prodavnica mogu biti javno mesto iako imaju privatnog vlasnika. Plaćanje ulaznice samo po sebi ne isključuje javnost prostora: važno je da li pristup, pod istim uslovima, ima unapred neodređen krug ljudi.

Kod zajedničkog hodnika, zaključanog ulaza, dvorišta, poslovne prostorije ili zatvorenog okupljanja potrebno je opisati stvarne uslove pristupa. Nije pouzdano tvrditi da je svaki hodnik uvek javno mesto, niti da prostor prestaje da bude javni čim postoji vlasnik ili ulazna vrata.

Može li događaj u stanu biti obuhvaćen zakonom?

Može, ako postoji veza koju izričito predviđa član 3 stav 2. Delo iz ovog zakona može se smatrati izvršenim na javnom mestu i kada je radnja preduzeta u drugom prostoru koji je dostupan pogledu ili čujnosti sa javnog mesta, ili kada je posledica nastupila na javnom mestu.

To su alternativne veze, ali svaka mora imati činjenično uporište. Kod muzike iz stana relevantno je odakle se čula i kakvu je posledicu izazvala. Kod zatvorenog porodičnog sukoba nije dovoljno naknadno videti učesnika na ulici i zaključiti da je time ostvaren javni karakter ranijeg događaja.

Objavljeni izvod odluke Prekršajnog apelacionog suda III-308 Prž 2676/17 od 14. februara 2017. upravo razlikuje mesto nastanka povreda od njihove kasnije vidljivosti na javnom mestu. Izostanak uslova za ZJRM pritom ne isključuje odgovornost za nasilje ili drugo delo prema drugim propisima.

Da li su društvene mreže javno mesto?

Internet objava se ne može bez dodatnog pravnog obrazloženja izjednačiti sa javnim mestom iz ZJRM. Dostupnost objave širokom krugu ljudi i zakonski pojam prostora nisu automatski isto pitanje.

Potrebno je proveriti način komunikacije, radnju, posledicu i konkretan pravni osnov. Digitalna pretnja može biti relevantna prema drugim propisima i kada je primena ZJRM sporna. Stav iz komentara zakona ili najava buduće izmene ne mogu sami proširiti kaznenu normu na štetu okrivljenog.

Koje još izraze definiše član 3?

Preostale definicije objašnjene su u nastavku. Za odgovornost se svaka čita zajedno sa konkretnim članom koji propisuje delo.

Prekršaji protiv javnog reda i mira su protivpravna dela povezana sa javnim mestom koja pogađaju zakonom navedena dobra: red, spokojstvo, sigurnost, kretanje, prava, moral, imovinu i službena lica. Opšta definicija ne zamenjuje posebno biće prekršaja.

Svađa je verbalni sukob najmanje dve osobe. Osoba kojoj se neko obraća nije zbog toga automatski učesnik svađe.

Vika je verbalno izražavanje jakog intenziteta; može poticati i od jedne osobe.

Buka je neželjen ili štetan zvuk jakog intenziteta.

Dozvoljena jačina buke je najviša jačina određena propisima o zaštiti životne sredine od buke; relevantna naročito za član 20.

Uvreda podrazumeva radnje kojima se omalovažava ličnost drugoga; sadržaj i kontekst moraju biti utvrđeni.

Vršenje nasilja podrazumeva primenu fizičke ili druge sile na telu drugoga koja je podobna da izazove patnju ili bol. Telesna povreda nije jedini mogući pokazatelj takve radnje.

Pretnja podrazumeva ugrožavanje sigurnosti stavljanjem u izgled zla ili napada na život ili telo osobe ili njoj bliskog lica. Važni su sadržaj i kontekst poruke.

Tuča podrazumeva uzajamno nasilje najmanje dve osobe, udarcima delovima tela ili predmetima; razlikuje se od jednostranog napada.

Nepristojno, drsko, bezobzirno ponašanje podrazumeva ponašanje na javnom mestu povezano sa ugrožavanjem sigurnosti, narušavanjem reda, vređanjem morala ili uništavanjem i oštećenjem imovine. Za kaznu se dodatno proverava član 8.

Neovlašćeno prikupljanje priloga podrazumeva prikupljanje suprotno odredbama ZJRM; konkretna kažnjiva radnja proverava se prema članu 18.

Kockanje podrazumeva igru na sreću za novac ili drugu vrednost, čiji ishod zavisi od slučaja.

Prostitucija podrazumeva pružanje seksualnih usluga uz naknadu u novcu ili drugoj vrednosti.

Pucanje iz vatrenog i drugog oružja, prema zakonskoj definiciji, obuhvata stvaranje buke na javnom mestu upotrebom municije bez projektila. Događaj sa bojevom municijom zahteva proveru drugih propisa.

Član 4 uređuje jezičku upotrebu rodno neutralnih naziva: imenice navedene u muškom rodu odnose se na oba pola. On ne ustanovljava zaseban prekršaj.

Dobrovoljni prilozi: šta zahtevaju članovi 5 i 6?

Prikupljanje dobrovoljnih priloga u režimu ZJRM obavlja se preko humanitarnih i drugih udruženja, uz prethodno obaveštavanje nadležne organizacione jedinice MUP-a prema mestu prikupljanja. Zakon govori o obaveštenju, pa tu proceduru ne treba bez osnova nazivati pribavljanjem dozvole.

Obaveštenje se podnosi najkasnije osam dana pre početka prikupljanja. Jedno prikupljanje može trajati najduže 60 dana; za nastavak u istoj svrsi podnosi se novo obaveštenje. Bez obaveštavanja prikupljanje nije dopušteno.

Član 6 zahteva podatke o podnosiocu, mestu i vremenu početka, svrsi i načinu prikupljanja i identifikacione podatke osoba koje prikupljaju priloge. Za nepotpuno obaveštenje predviđen je postupak dopune sa rokom od tri dana. Ako dopuna izostane pod zakonskim uslovima, smatra se da organ nije obavešten.

Humanitarni cilj ne zamenjuje proceduru, ali ni svaki nedostatak dokumentacije ne treba automatski izjednačiti sa bilo kojim oblikom prekršaja. Potrebno je povezati konkretno postupanje sa članom 18. Kod internet uplata, platformi i drugih modela prikupljanja posebno se proveravaju način rada i primenljivost ovog režima.

Član 7: svađa, vika i buka na javnom mestu

Svađa, vika ili buka kažnjivi su prema članu 7 kada narušavaju javni red i mir ili stvaraju uznemirenje građana. Nije dovoljno izdvojiti povišen ton bez opisa relevantnih okolnosti i posledice.

Za svađu ili viku kojom se ostvaruju obeležja iz člana 7 stav 1 propisana je novčana kazna od 5.000 do 20.000 dinara.

Za narušavanje javnog reda i mira ili stvaranje uznemirenja muzikom, zvučnim uređajima, mehaničkim izvorima buke ili zvučnim signalima, prema stavu 2, propisana je novčana kazna od 5.000 do 30.000 dinara.

Ako je delo iz stava 1 ili 2 izvršeno u grupi od najmanje tri lica, stav 3 predviđa novčanu kaznu od 20.000 do 50.000 dinara.

Svađa pretpostavlja verbalni sukob, dok za viku nije potrebno uzajamno nadvikivanje. Kod razgovora u bučnom okruženju i noćnog vikanja ispred stambene zgrade procenjuju se različite činjenice: intenzitet, trajanje, mesto, prisutni ljudi i posledice.

Drugi stav obuhvata i muzičke instrumente, radio i televizijske prijemnike, druge zvučne uređaje, motore i sirene. Član 7 ne zahteva identičan dokaz prekoračenja dozvoljene jačine kao član 20. Zato odsustvo merenja decibela samo po sebi ne rešava svaku prijavu za buku.

Za grupni oblik potrebno je dokazati učešće najmanje tri lica u izvršenju. Tri osobe za istim stolom nisu nužno tri izvršioca. Uloga osobe koja pokušava da smiri sukob razlikuje se od uloge osobe koja ga podstiče ili u njemu učestvuje.

Član 8: nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje

Član 8 kažnjava takvo ponašanje kada se njime narušava javni red i mir, ugrožava imovina ili vređa moral građana. Prijava mora opisati radnju i zakonski relevantnu posledicu, umesto da samo osobu nazove „drskom”.

Za osnovni oblik propisana je novčana kazna 10.000–150.000 dinara ili rad u javnom interesu 80–360 časova. Ako je delo izvršeno u grupi od najmanje tri lica, propisani su rad 240–360 časova ili zatvor 30–60 dana. Kod grupnog oblika novčana kazna nije navedena kao redovna alternativa u toj odredbi.

Pojam morala građana nije dozvola da se kaznena odgovornost zasnuje na ličnoj odbojnosti ili neodređenoj oceni. Potrebno je objasniti šta se dogodilo, u kom kontekstu i koje obeležje člana 8 je ostvareno.

U objavljenom izvodu rešenja III-319 Prž 18167/25 od 2. septembra 2025. ukazano je na nedostatak opisa zakonskog obeležja: „narušavanje javne površine” nije odgovarajuća zamena za obeležje prekršaja. Pouka je preciznost činjeničnog opisa, a ne opšte isključenje odgovornosti za ponašanje prema tuđoj imovini.

Član 9: vređanje, nasilje, pretnja i tuča

Član 9 razlikuje vređanje, nasilje i pretnju od izazivanja tuče ili učestvovanja u njoj, uz uslov narušavanja javnog reda i mira. Predviđa i grupni oblik i izričito kažnjavanje pokušaja.

Za vređanje, nasilje ili pretnju kojima se narušava javni red i mir, prema članu 9 stav 1, propisana je novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara ili zatvor od 10 do 30 dana.

Za izazivanje tuče ili učestvovanje u njoj kojim se narušava javni red i mir, prema stavu 2, propisana je novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara ili zatvor od 30 do 60 dana.

Ako je delo iz stava 1 ili 2 izvršeno u grupi od najmanje tri lica, stav 3 propisuje zatvor od 30 do 60 dana.

Član 9 stav 4 izričito propisuje kažnjavanje pokušaja dela iz stavova 1–3. Konkretna sankcija ocenjuje se i prema pravilima Zakona o prekršajima o pokušaju.

Da li uvreda i pretnja moraju biti doslovno navedene?

Za pravnu ocenu potreban je dovoljno određen opis onoga što je izgovoreno ili učinjeno. Formulacija „vređao i pretio” bez sadržaja i okolnosti otežava proveru zakonskih obeležja i odbranu.

Kod uvrede se ispituje omalovažavanje ličnosti, a kod pretnje sadržaj poruke i ugrožavanje sigurnosti. Nezadovoljstvo, oštra kritika i nepristojan ton ne smeju se automatski izjednačiti sa svakim od tih oblika. Kada činjenice ukazuju na krivično delo, potrebna je dodatna kvalifikacija prema krivičnim propisima.

Da li svako ko je zadobio ili zadao udarac učestvuje u tuči?

Ne. Tuča podrazumeva uzajamno nasilje, pa se odvojeno utvrđuju početak napada, odgovor druge osobe i radnje svakog prisutnog. Žrtva jednostranog napada, osoba koja razdvaja učesnike i učesnik uzajamnog sukoba nisu isti pravni položaji, iako u praksi može da se desi da podnosilac zahteva za pokretanje prekšajnog postupka označi sve učesnika kao saokrivljene i ostavi postupajućem sudu na ocenu odgovornost svakog pojedinačnog učesnika događaja.

Nužna odbrana može isključiti postojanje prekršaja kada su ispunjeni zakonski uslovi. To ne znači da je svaka reakcija posle uvrede dopuštena odbrana ili da se naknadna osveta smatra odbijanjem istovremenog protivpravnog napada.

Povreda nije automatski dokaz ko je napao, niti odsustvo vidljivih povreda isključuje svako nasilje. Važni su celovit snimak, medicinska dokumentacija, tragovi i pouzdani iskazi. Više radnji u istom sukobu zahteva i analizu njihovog međusobnog odnosa; ne sabiraju se mehanički kazne iz članova 7, 8 i 9.

Detaljnije razgraničenje nalazi se u tekstu Tuča, pretnje, telesne povrede i oružje: kada je prekršaj, a kada krivično delo?.

Član 10: ostavljanje, držanje i izbacivanje opasnih predmeta

Prekršaj može postojati i pre nastanka povrede ili materijalne štete: član 10 obuhvata predmete i uređaje koji mogu ugroziti sigurnost građana ili im naneti štetu, na mestima koja norma određuje.

Obuhvaćeno je stavljanje ili držanje takvog predmeta ispred zgrade ili ograde, na zgradi ili ogradi, kao i izbacivanje takvih predmeta na ulicu. Zbog toga su važni položaj, stabilnost, svojstva predmeta i mogućnost ugrožavanja. Nije dovoljno da predmet estetski smeta prolazniku.

Za fizičko lice propisana je kazna 5.000–20.000 dinara ili rad u javnom interesu 40–120 časova. Za pravno lice, preduzetnika i odgovorno lice važe posebni rasponi objašnjeni u odeljku o kaznama za poslovne subjekte.

Vlasništvo nad zgradom ili predmetom samo po sebi ne dokazuje izvršenje. Potrebno je utvrditi ko ga je postavio, držao ili izbacio i, kod poslovnih subjekata, osnov odgovornosti odgovarajućeg lica. Fotografija mesta je korisna, ali često nije dovoljna za identitet izvršioca.

Član 11: ugrožavanje sigurnosti uređajima na daljinu

Korišćenje uređaja kojim se upravlja na daljinu predstavlja prekršaj iz člana 11 ako ugrozi sigurnost građana ili naruši javni red i mir. Propisana je kazna 50.000–150.000 dinara ili zatvor 30–60 dana.

Dron je moguć primer, ali norma nije ograničena samo na dronove. Potrebno je dokazati ko je upravljao uređajem, kako je uređaj korišćen i koju je posledicu izazvao. Mesto na kojem stoji upravljač ne mora biti isto kao mesto posledice.

Posedovanje uređaja ne dokazuje da je vlasnik njime upravljao u konkretnom trenutku. Podaci o letu, snimci, tehničke mogućnosti i svedoci mogu biti značajni. Kod letelica dodatno se proveravaju posebni vazduhoplovni propisi; dozvoljenost leta i ugrožavanje sigurnosti nisu potpuno ista pitanja.

Član 12: kada prosjačenje predstavlja prekršaj?

Član 12 vezuje kažnjivost prosjačenja za ugrožavanje spokojstva građana ili narušavanje javnog reda i mira. Siromaštvo ili traženje pomoći kao životna okolnost ne zamenjuju dokaz svih obeležja prekršaja.

Za osnovni oblik predviđena je kazna 5.000–10.000 dinara ili zatvor do 30 dana. Za izvršenje u grupi od najmanje tri lica propisana je kazna 10.000–30.000 dinara ili zatvor do 30 dana.

Opis treba da pokaže način obraćanja, postupanje prema prolaznicima i okolnosti iz kojih proizlazi zakonska posledica. Ne treba kružno zaključivati da svako prosjačenje narušava red samo zato što se tako naziva.

Prisustvo deteta zahteva proveru uzrasta, zaštite deteta i postupanja odraslih. Prinuda, organizovano iskorišćavanje ili trgovina ljudima ne mogu se svesti na pitanje male prekršajne kazne. Eventualna odgovornost po drugim zakonima procenjuje se posebno.

Član 13: kockanje, prostorije i omogućavanje kockanja maloletniku

Član 13 obuhvata četiri osnovne radnje: pozivanje drugoga na kocku, kockanje, ustupanje prostorija radi kockanja i organizovanje kockanja. Za fizičko lice propisani su 50.000–150.000 dinara ili rad u javnom interesu 120–360 časova.

Kod svake radnje treba utvrditi ko je šta učinio. Prisustvo u prostoriji nije isto što i igranje, a vlasništvo nad prostorijom nije isto što i njeno ustupanje radi kockanja. Važni su namena ustupanja, saznanja učesnika i dokazi o ulozima i načinu igre.

Zakonska definicija govori o igri za novac ili drugu vrednost čiji rezultat zavisi od slučaja. Zbog toga nije pravilno tvrditi da mali ulog uvek isključuje prekršaj. Istovremeno se mora proveriti odnos sa posebnim propisima o igrama na sreću i uslovima dozvoljenog priređivanja.

Kockanje sa maloletnim licem ili omogućavanje maloletniku da se kocka kažnjava se zatvorom 30–60 dana. Taj oblik iz stava 2 treba odvojiti od osnovnog prekršaja i od posebne odgovornosti poslovnih subjekata, koju stav 3 vezuje za stav 1.

Član 14: neovlašćeno nuđenje, prodaja i preprodaja ulaznica

Prekršaj iz člana 14 može obuhvatiti i neovlašćeno nuđenje ulaznica, pa završena prodaja nije uslov svakog oblika. Reč je o ulaznicama za kulturne, sportske i druge priredbe i manifestacije.

Za neovlašćeno nuđenje, prodaju ili preprodaju propisani su 10.000–50.000 dinara ili rad 40–120 časova. Za neovlašćeno organizovanje ili omogućavanje preprodaje propisani su 50.000–150.000 dinara ili rad 120–360 časova.

Zakon ne navodi prodaju iznad nominalne cene kao obavezan element ovih oblika. Zato tvrdnja „prodao sam po istoj ceni” sama ne rešava predmet. S druge strane, posedovanje više ulaznica nije dokaz svih obeležja neovlašćenog nuđenja ili prodaje.

Proveravaju se ovlašćenje, konkretna ponuda, komunikacija, uplate i uloga osobe u organizovanju. Posebni rasponi za pravno lice, preduzetnika i odgovorno lice odnose se na organizovanje ili omogućavanje iz stava 2, a ne automatski na svaku radnju iz stava 1.

Član 15: vračanje, proricanje sudbine, tumačenje snova i slične obmane

Član 15 propisuje prekršaj kada se osoba ovim radnjama bavi na način koji uznemirava građane ili narušava javni red i mir. Kazna je 10.000–50.000 dinara ili rad u javnom interesu 40–120 časova.

Predmet ocene nije samo nečije uverenje. Potrebno je utvrditi konkretno postupanje, način obraćanja drugima i zakonsku posledicu. Izraz „bavi se” zahteva pažljivo razmatranje prirode aktivnosti; nije opravdano bez dodatnog osnova postaviti univerzalno pravilo da su uvek potrebne tačno dve ili više radnji.

Ako je novac pribavljen radnjama koje mogu predstavljati prevaru, otvara se i pitanje drugog pravnog osnova. Sama etiketa „vračanje” ne zamenjuje dokazivanje ni prekršaja ni krivičnog dela.

Član 16: prostitucija, korišćenje usluga i ustupanje prostorija

Zakon kažnjava odavanje prostituciji, korišćenje usluga prostitucije i ustupanje prostorija radi prostitucije. Za te oblike predviđena je kazna 50.000–150.000 dinara ili zatvor 30–60 dana.

To su različite radnje različitih učesnika. Potrebno je utvrditi pružanje usluge uz naknadu, korišćenje takve usluge ili namenu ustupljene prostorije. Naknada može biti novac ili druga vrednost, u skladu sa definicijom iz člana 3.

Iznajmljivanje stana nije samo po sebi dokaz ustupanja prostorije radi prostitucije. Proveravaju se svrha, saznanja, komunikacija i druge konkretne okolnosti. Ni tvrdnja da je postojao samo jedan klijent nije pouzdano univerzalno pravilo koje isključuje odgovornost: pravna ocena zavisi od radnje i dokazanih činjenica.

Ustupanje prostorija maloletniku radi prostitucije posebno je sankcionisano zatvorom 30–60 dana. Postojanje maloletnog lica, prinude ili eksploatacije zahteva i proveru krivičnopravne zaštite i položaja žrtve. Prekršajna odredba ne znači da je svaka takva situacija samo prekršaj.

Član 17: petarde, pirotehnika i pucanje

Paljenje pirotehnike iz člana 17 kažnjivo je kada narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana. Praznik, svadba ili proslava sami po sebi ne predstavljaju izuzetak od zakona.

Za paljenje pirotehničkih proizvoda kojim se narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, prema članu 17 stav 1, propisana je novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili rad u javnom interesu od 40 do 120 časova.

Za pucanje iz vatrenog ili drugog oružja ili imitacije oružja kojim se ostvaruje zakonom određena posledica, stav 2 predviđa novčanu kaznu od 100.000 do 150.000 dinara ili zatvor od 30 do 60 dana.

Ako je delo iz stava 1 ili 2 izvršeno u grupi od najmanje tri lica, stav 3 propisuje zatvor od 30 do 60 dana.

Kod pucanja se član 17 čita zajedno sa članom 3, koji definiše pucanje uz korišćenje municije bez projektila. Zato događaj sa bojevom municijom ne treba olako predstavljati kao „istu kaznu za buku”; proveravaju se i propisi o oružju i krivična dela prema konkretnim činjenicama.

Važni su identitet osobe koja je aktivirala sredstvo, mesto, blizina drugih ljudi i posledica. Više osoba na proslavi nije dovoljno za grupni oblik bez dokaza zajedničkog izvršenja. Ako je učestvovalo dete, proveravaju se uzrast i eventualni zaseban osnov odgovornosti odraslih.

Član 18: prikupljanje priloga bez obaveštavanja i uznemiravanje građana

Član 18 obuhvata i prikupljanje bez obaveštavanja nadležnog organa i prikupljanje kojim se ugrožava spokojstvo građana ili narušava javni red i mir. Zbog toga uredno obaveštenje ne opravdava svaki kasniji način prikupljanja.

Osnovna kazna za fizičko lice je 10.000–50.000 dinara ili rad u javnom interesu 40–120 časova. Teži oblik obuhvata organizovanje bez obaveštavanja, izvršenje osnovnog prekršaja u grupi od najmanje tri lica i korišćenje dece ili maloletnika za prikupljanje. Za njega su propisani 50.000–150.000 dinara ili zatvor 30–60 dana.

Treba razlikovati organizatora, osobu koja neposredno prikuplja i udruženje preko kojeg se akcija sprovodi. Dokumentacija o obaveštenju, njegovoj dopuni, trajanju i načinu akcije važna je za ocenu, ali i za razgraničenje uloga.

Oduzimanje prikupljenog novca i eventualne druge mere zasebna su pitanja. Nije dovoljno objasniti samo kome je pomoć bila namenjena; potrebno je utvrditi koji zakonski oblik se stavlja na teret i šta ga dokazuje.

Član 19: kada ugostitelj mora da obavesti policiju?

U obavljanju ugostiteljske ili druge uslužne delatnosti postoji obaveza da se policija bez odlaganja obavesti o narušavanju javnog reda i mira u ugostiteljskom objektu. Za propuštanje je fizičkom licu propisana kazna 5.000–50.000 dinara.

Odgovornost zbog neobaveštavanja razlikuje se od odgovornosti gosta koji je izazvao incident. Potrebno je utvrditi ko je u konkretnom trenutku obavljao relevantne poslove, šta je znao, da li je mogao da obavesti policiju i kada je to učinjeno.

Izraz „bez odlaganja” zahteva ocenu konkretne vremenske situacije. Sama činjenica da policija nije odmah stigla ne dokazuje da poziv nije blagovremeno upućen. Evidencija poziva, snimci i iskazi mogu razjasniti redosled događaja.

Član 19 ne treba proširivati prepisivanjem obaveza iz starijih propisa, kao što je tvrdnja da uvek nalaže prethodno fizičko udaljavanje gosta. Eventualne obaveze po drugim pravilima moraju imati sopstveni pravni osnov.

Član 20: buka iz ugostiteljske, umetničke ili druge delatnosti

Član 20 odnosi se na buku u obavljanju umetničke, ugostiteljske ili druge delatnosti koja prelazi dozvoljenu jačinu utvrđenu propisima o zaštiti životne sredine od buke. Kazna za fizičko lice iz te odredbe je 20.000–100.000 dinara.

Za razliku od člana 7, ovde je prekoračenje propisane jačine izričit element prekršaja. Treba povezati izvor buke, odgovarajuću granicu i pouzdano utvrđeni nivo. Relevantni su zona, doba dana, mesto i način merenja, kao i ispunjenost zahteva koji važe za merenje i postupanje nadležnog organa.

Telefonska aplikacija ili snimak mogu pokazati okolnosti događaja, ali nisu automatski zamena za propisano stručno merenje. Suprotno tome, za svaku prijavu po članu 7 nije nužan isti dokazni postupak kao za član 20. Na ovu razliku ukazuje i naučni rad Mirjane Martić o prekršajnopravnoj zaštiti životne sredine od buke.

Kućni red, radno vreme lokala i ZJRM nisu ista pravila. Lokalno vreme odmora nije univerzalna granica primene ovog zakona, a otvaranje lokala u dozvoljeno vreme ne daje pravo na nedozvoljenu buku. Za isti događaj proverava se odnos propisa, bez automatskog višestrukog kažnjavanja.

Član 21: prodaja alkohola osobi pod očiglednim uticajem alkohola i mlađima od 16 godina

Član 21 razlikuje prodaju osobi koja pod očiglednim uticajem alkohola naruši javni red i mir od prodaje maloletniku mlađem od 16 godina. Za fizičko lice propisana je kazna 20.000–100.000 dinara.

Kod prvog oblika nije dovoljno dokazati bilo kakvo konzumiranje alkohola: važni su očigledni uticaj alkohola, prodaja i narušavanje javnog reda i mira. Kod prodaje licu mlađem od 16 godina nije dodatni uslov da maloletnik napravi incident.

Starost kupca, identitet prodavca, tok prodaje, račun, snimci i opažanja svedoka mogu biti relevantni. Ne treba odgovornost svakog zaposlenog izvoditi samo iz njegovog radnog mesta, bez utvrđivanja uloge i drugih uslova.

Granica od 16 godina u ZJRM nije dozvola za prodaju alkohola šesnaestogodišnjacima i sedamnaestogodišnjacima. Propisi o zaštiti potrošača predviđaju širu zabranu prema mlađima od 18 godina. Za konkretnu radnju proveravaju se merodavni zakon, vreme izvršenja i odgovarajuća kaznena odredba.

Član 22: vređanje službenog lica u vršenju službene dužnosti

Vređanje službenog lica organa iz člana 2, dok vrši službenu dužnost, kažnjava se sa 50.000–150.000 dinara ili zatvorom 30–60 dana. Ova odredba ne obuhvata automatski svako neslaganje sa policajcem ili inspektorom.

Potrebno je utvrditi konkretnu uvredu, svojstvo službenog lica i dužnost koju je obavljalo. Prigovor na postupanje i zahtev za objašnjenjem nisu sami po sebi omalovažavanje ličnosti. Istovremeno, nezadovoljstvo intervencijom nije opšte opravdanje za vređanje.

Kod spora o izgovorenim rečima bitni su celina razgovora, neposredni svedoci i snimak, ako je zakonito pribavljen. Ni službeni status svedoka ni njegovo učešće u događaju ne rešavaju unapred verodostojnost iskaza.

Objavljeni izvod rešenja III-312 Prž 21194/25 od 28. oktobra 2025. ukazuje na potrebu potpunog utvrđivanja odlučnih činjenica, uključujući saslušanje predloženih policijskih službenika. Iz te odluke ne sledi da se policajcu uvek mora verovati ili da je opomena u svim takvim predmetima isključena.

Koje kazne važe za pravna lica, preduzetnike i odgovorna lica?

Posebne poslovne kazne ZJRM izričito propisuje za prekršaje objašnjene u nastavku. Raspon za fizičko lice iz prethodnih odeljaka ne treba automatski predstavljati kao kaznu preduzeću ili preduzetniku.

Član 10 stav 1: opasni predmeti. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara, za preduzetnika od 20.000 do 50.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 20.000 dinara.

Član 13 stav 1: osnovne radnje kockanja. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnika od 150.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 14 stav 2: organizovanje ili omogućavanje preprodaje ulaznica. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnika od 150.000 do 500.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 18 st. 1 i 2: dobrovoljni prilozi. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 250.000 do 1.000.000 dinara, za preduzetnika od 50.000 do 250.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 10.000 do 50.000 dinara.

Član 19 stav 1: neobaveštavanje policije. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 200.000 do 500.000 dinara, za preduzetnika od 50.000 do 200.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 5.000 do 50.000 dinara.

Član 20 stav 1: buka preko dozvoljene jačine. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 200.000 do 500.000 dinara, za preduzetnika od 50.000 do 200.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 100.000 dinara.

Član 21 stav 1: prodaja alkohola. Za pravno lice propisana je novčana kazna od 200.000 do 500.000 dinara, za preduzetnika od 50.000 do 200.000 dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 20.000 do 100.000 dinara.

Odgovornost pravnog i odgovornog lica utvrđuje se prema odgovarajućim pravilima Zakona o prekršajima. Naziv funkcije, samo vlasništvo ili prisustvo u lokalu nisu zamena za utvrđivanje zakonskog osnova odgovornosti.

Član 23: koje krivično delo propisuje Zakon o javnom redu i miru?

ZJRM propisuje jedno krivično delo — ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti — sa osnovnim i dva teža oblika. Iako naslov zakonskog odeljka glasi „Krivična dela”, u njemu ne postoji lista više samostalnih krivičnih dela.

Osnovni oblik: pretnja napadom, pokušaj napada, napad ili drugo ometanje

Član 23 stav 1 obuhvata navedene radnje prema službenom licu organa iz člana 2 u vršenju službene dužnosti. Propisana je kazna zatvora od šest meseci do dve godine.

Potrebno je utvrditi šta je učinilac preduzeo, prema kome, tokom koje službene radnje i kako njegovo ponašanje ostvaruje obeležja ometanja. Pokušaj napada je ovde izričito naveden kao jedna od radnji osnovnog oblika; to ne treba mešati sa pravilima o pokušaju prekršaja iz člana 9.

Izraz „na drugi način” ne znači da svaka neposlušnost bez daljeg postaje ovo krivično delo. U presudi Kzz 388/2024 od 28. marta 2024. Vrhovni sud je za konkretno opisano udaljavanje biciklom zaključio da nema potrebnih obeležja aktivnog ometanja. Odluka ne ustanovljava opšte pravo na odbijanje zakonitih zahteva ili bežanje od policije.

Teži oblik: pretnja oružjem, mašanje za oružje ili laka telesna povreda

Ako učinilac prilikom osnovnog dela preti službenom licu upotrebom oružja, maši se za oružje ili mu nanese laku telesnu povredu, član 23 stav 2 propisuje zatvor od jedne do pet godina.

Nije dovoljno da je oružje negde postojalo. Potrebno je utvrditi upravo zakonom navedenu radnju ili povredu i njenu vezu sa osnovnim delom. Vrsta i nastanak povrede zahtevaju odgovarajuće dokazivanje; pravna kvalifikacija se ne izvodi samo iz kolokvijalnog opisa da je policajac „lakše povređen”.

Najteži oblik: potezanje ili upotreba oružja ili teška telesna povreda

Ako učinilac prilikom osnovnog dela na službeno lice potegne oružje, upotrebi ga ili mu nanese tešku telesnu povredu, član 23 stav 3 propisuje zatvor od tri do deset godina.

Razlika između pretnje upotrebom, mašanja i potezanja ili upotrebe oružja ima neposredan značaj za propisanu kaznu. Rekonstrukcija pokreta, položaja učesnika, snimci, tragovi i veštačenje mogu biti odlučujući. I ovde moraju biti ispunjeni uslovi osnovnog dela.

Kako se član 23 razlikuje od člana 22 i drugih krivičnih dela?

Član 22 uređuje prekršaj vređanja, dok član 23 zahteva obeležja krivičnog ometanja. Isti razgovor ne postaje krivično delo samo zato što je bio neprijatan ili glasan.

Krivični zakonik uređuje i druga dela koja mogu biti relevantna kod napada, povreda, pretnji, nasilničkog ponašanja ili oružja. Njihov odnos sa ZJRM procenjuje se prema činjenicama i pravilima o sticaju; ne biraju se proizvoljno niti se automatski sabiraju.

O krivičnoj prijavi i gonjenju postupa nadležno javno tužilaštvo, a o krivičnoj odgovornosti sud u krivičnom postupku. Prekršajni rokovi, nalog i pravila o plaćanju polovine kazne ne prenose se na taj postupak.

Može li se za isti događaj voditi više postupaka?

Jedan događaj može sadržati više pravno različitih radnji. Ipak, postoji zabrana ponovnog suđenja za istu stvar, čija primena zahteva poređenje činjeničnih opisa, prirode postupaka i ranijih odluka.

Nije dovoljno da se u obe odluke pominju isti datum i mesto, ali nije dovoljno ni da zakoni daju različite nazive delu da bi se automatski dopustilo dvostruko kažnjavanje. Potrebno je videti koje su konkretne činjenice već obuhvaćene pravnosnažnim odlučivanjem.

Ako postoje prekršajni i krivični spisi, odluke iz oba predmeta treba dostaviti braniocu. Samostalno plaćanje ili priznanje u jednom postupku bez razumevanja drugog može otežati procenu ukupnog pravnog položaja.

Šta policijska intervencija i prijava dokazuju?

Intervencija potvrđuje da je policija postupala povodom događaja, ali ne rešava unapred pitanje odgovornosti. Policijski službenik može biti neposredni svedok pojedinih radnji, a o drugim okolnostima može saznati od prisutnih. Ta razlika je važna.

Teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti je na podnosiocu zahteva, prema članu 89 Zakona o prekršajima. Sud ocenjuje izvedene dokaze, a zakon uređuje i uslove za pribavljanje i izvođenje dopunskih dokaza. Okrivljeni ne postaje odgovoran zato što nije uspeo da sam dokaže svoju nevinost.

U postupku se mogu razmatrati iskazi, snimci, medicinska dokumentacija, fotografije, potvrde o oduzetim predmetima i drugi zakoniti dokazi. Snimak koji počinje usred sukoba možda ne prikazuje kako je incident počeo. Medicinski nalaz može dokazivati povredu, ali sam po sebi ne mora dokazivati ko ju je naneo.

Korisno je blagovremeno sačuvati originalne zapise, podatke o mogućim svedocima i dokumentaciju. Svedocima ne treba sugerisati sadržinu iskaza. Ako postoji snimak video-nadzora, vreme može biti važno zbog njegovog redovnog brisanja.

Kako izgleda postupak pred prekršajnim sudom?

Posle podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka sud proverava uslove za pokretanje postupka, te donosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka ako su ispunjeni uslovi i vodi postupak u kojem okrivljeni ima pravo da zna šta mu se stavlja na teret, iznese odbranu ili ne iznosi odbranu, predlaže dokaze i koristi zakonom dopuštene pravne lekove.

Okrivljeni može imati branioca. Poziv i upozorenja treba pažljivo pročitati, jer neopravdani izostanak ili neobaveštavanje o promeni adrese mogu imati procesne posledice. Postupak nije beznačajan samo zato što se naziva prekršajnim: za deo ovih dela propisan je i zatvor.

Prekršajni nalog nije univerzalni način rešavanja prijave. On je vezan za fiksnu novčanu kaznu, dok ZJRM za ovde opisane prekršaje propisuje raspone ili alternativne sankcije. Zato se pravilo o uplati polovine u osam dana ne sme automatski primenjivati na sudsku kaznu iz ove oblasti.

Šta praktično sačuvati posle intervencije?

Za procenu predmeta korisni su zahtev za pokretanje postupka, poziv, zapisnici i potvrde koje je lice primilo, kao i dostupni originalni dokazi. Treba zabeležiti tačno vreme, mesto, prisutne osobe i redosled događaja, bez naknadnog prilagođavanja sadržaja odbrani.

Ako postoji povreda, blagovremena medicinska dokumentacija pomaže utvrđivanju njenog nastanka i težine. Kod snimaka treba sačuvati izvornu datoteku, a ne samo isečak poslat kroz aplikaciju. Prijava policiji ili pritužba na postupanje ne zamenjuju odbranu i pravni lek u već pokrenutom sudskom postupku.

Maloletnici i odgovornost roditelja

Uzrast u vreme izvršenja dela određuje polazni režim odgovornosti. Kazne za punoletna fizička lica navedene uz pojedinačne članove ne primenjuju se mehanički na maloletnika.

Protiv deteta mlađeg od 14 godina ne vodi se prekršajni postupak. Eventualna odgovornost odraslih ima zasebne zakonske uslove.

Mlađem maloletniku, od navršenih 14 do nenavršenih 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere.

Starijem maloletniku, od navršenih 16 do nenavršenih 18 godina, mogu se izreći vaspitne mere ili druge zakonom dopuštene sankcije, pod posebnim uslovima.

Zaštitna mera maloletniku ima posebne uslove i može pratiti vaspitnu meru ili kaznu kada je to neophodno zbog prirode prekršaja. Maloletniku se ne izdaje prekršajni nalog. Važni su njegova zrelost, porodične i socijalne prilike, učešće roditelja ili staratelja i uloga organa starateljstva prema pravilima postupka.

Naknadno punoletstvo nije zastarelost. Prema članu 83 ZOP, kada maloletni učinilac pre ili tokom postupka postane punoletan, primenjuju se odredbe o maloletnicima osim odredaba o vaspitnim merama. Ako postane punoletan posle odluke kojom je izrečena vaspitna mera, obustavlja se izvršenje te mere.

Roditelj nije automatski odgovoran. Član 72 ZOP kod deteta mlađeg od 14 godina zahteva da je prekršaj posledica propuštenog dužnog nadzora i da je odrasli mogao taj nadzor da vrši. Za roditeljsku odgovornost zbog dela maloletnika od 14 do 18 godina potrebno je i odgovarajuće posebno zakonsko propisivanje; sama opšta mogućnost iz člana 72 nije dovoljna za svaku situaciju.

Objavljeni izvod presude III-312 Prž 18662/24 od 17. septembra 2024. naglašava da dužni nadzor ne znači da roditelj mora sve vreme fizički biti uz trinaestogodišnje dete. Zaključak je donet na osnovu okolnosti tog slučaja, a ne kao opšte oslobađanje svakog roditelja.

Širi pregled je u tekstu Maloletnik u prekršajnom postupku — šta roditelj treba da zna?.

Ako se maloletniku stavlja na teret krivično delo iz člana 23 ZJRM, primenjuje se poseban maloletnički krivični režim. Dete mlađe od 14 godina nije krivično odgovorno; za mlađe i starije maloletnike razlikuju se dopuštene sankcije i uslovi. Maloletnik mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom čitavog postupka, uz propisanu posebnu stručnost advokata. Uloge javnog tužioca za maloletnike, suda i organa starateljstva, kao i zaštita privatnosti, ne smeju se zameniti pravilima običnog prekršajnog predmeta.

Za taj režim pogledati Maloletnik u krivičnom postupku.

Član 24: privremeno oduzimanje predmeta

Službena lica navedena u članu 24 privremeno oduzimaju, u skladu sa zakonom, predmete upotrebljene za prekršaj, pribavljene prekršajem ili nastale njegovim izvršenjem. Privremeno oduzimanje tokom intervencije nije isto što i konačno oduzimanje predmeta kao zaštitna mera.

Treba proveriti šta je oduzeto, na kom osnovu, od koga i šta potvrda ili zapisnik sadrže. Važno je i da li predmet pripada okrivljenom ili trećem licu. O njegovoj daljoj sudbini odlučuje se po merodavnim pravilima, pa se ne može unapred obećati ni automatsko vraćanje ni trajno oduzimanje svega što je policija preuzela.

Član 25: koje zaštitne mere mogu biti izrečene?

Za prekršaje iz ZJRM mogu se, pod uslovima Zakona o prekršajima, izreći oduzimanje predmeta, obavezno lečenje zavisnika od alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, obavezno psihijatrijsko lečenje i zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja.

Te mere nisu automatski dodatak svakoj kazni. Za svaku se proveravaju posebni uslovi, svrha i dokazi. Na primer, činjenica da je osoba pila alkohol nije sama po sebi dovoljan razlog da joj se izrekne obavezno lečenje zavisnosti.

Za prekršaje iz članova 10, 13, 14, 18, 19, 20 i 21 zakon dodatno predviđa mogućnost zabrane vršenja određenih delatnosti, zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti i zabrane odgovornom licu da vrši određene poslove, u odgovarajućem režimu. Zato posledice za poslovanje ne treba procenjivati samo prema novčanom rasponu.

Član 26: oduzimanje imovinske koristi

Imovinska korist pribavljena prekršajem oduzima se prema članu 26. To nije ista pravna posledica kao novčana kazna, naknada štete ili oduzimanje predmeta.

Potrebno je utvrditi postojanje, visinu i vezu koristi sa prekršajem. Pitanje se može pojaviti kod ulaznica, kockanja, prostitucije ili prikupljanja priloga. Ne treba pretpostaviti da je svaki zatečeni novac nezakonita korist, niti da plaćena kazna daje pravo da se dokazana korist zadrži.

Kazna, opomena, plaćanje i troškovi postupka

Propisani raspon nije unapred određena kazna za svakog okrivljenog. Sud, kada utvrdi odgovornost, primenjuje pravila o odmeravanju sankcije. Težina posledice, stepen odgovornosti, ranije ponašanje i lične prilike mogu biti relevantni, uz njihovo istinito prikazivanje.

Opomena i ublažavanje mogući su pod zakonskim uslovima. Izvinjenje ili ranija neosuđivanost ne garantuju takvu odluku. Rad u javnom interesu, zatvor i novčana kazna takođe nisu proizvoljan izbor okrivljenog nezavisno od propisanih uslova.

Za plaćanje sudske novčane kazne merodavni su odluka i ZOP. Sud može pod zakonskim uslovima dozvoliti plaćanje u ratama; takva mogućnost nije automatska. Neplaćanje može voditi posebnim odlukama o izvršenju ili zameni, pa ne treba ignorisati rok niti samostalno uplatiti samo polovinu iznosa.

Pored sankcije mogu postojati troškovi postupka i odbrane. Njihova visina zavisi od procesnih radnji i primenljivih pravila. Kod oslobađanja ili obustave proveravaju se pravila o tome ko snosi troškove, sadržaj zahteva i zakonski rok za njegovo podnošenje.

Rokovi, žalba i zastarelost

Za ove prekršajne predmete uobičajeno se proveravaju opšti rokovi iz člana 84 ZOP: relativni rok od godinu dana i apsolutni dvostruki rok. Potrebno je razmotriti prekide, zakonske prepreke i tačno vreme izvršenja. Za krivično delo iz člana 23 se primnjuje odredba člana 103 Krivičnog zakonika.

Redovni rok za žalbu na prekršajnu presudu iznosi osam dana od dostavljanja, uz posebna pravila kada postoji branilac. Ne treba čekati procenu zastarelosti i zbog toga propustiti žalbu. Odluka i dokaz o njenom dostavljanju moraju se pregledati zajedno.

Vanredni pravni lekovi u prekršajnom postupku imaju poseban režim. U predmetu Kzz Pr 14/2026 od 4. juna 2026., povodom člana 22 ZJRM, Vrhovni sud je odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac. Za njegovo podnošenje u prekršajnoj materiji ovlašćen je Vrhovni javni tužilac; mogućnost obraćanja tužilaštvu ne znači da okrivljeni ili branilac sami imaju isto ovlašćenje.

Kod starijih događaja proverava se zakon koji je važio u vreme izvršenja i eventualna primena blažeg propisa. Članovi 27 i 28 ZJRM uređuju prestanak važenja ranijeg zakona i stupanje na snagu, a ne nove samostalne prekršaje.

Česta pitanja

Da li narušavanje javnog reda i mira može biti kažnjivo i tokom dana?

Da. Zakon se ne primenjuje samo noću. Vreme događaja može biti relevantno za posledice, ali nije jedini uslov odgovornosti.

Da li svaki prisutni u grupi odgovara?

Ne. Utvrđuju se radnje i uloga svakog lica. Prisustvo, pokušaj razdvajanja i učešće u nasilju nisu isto.

Da li povlačenje prijave komšije završava postupak?

Ne nužno. Treba razlikovati obaveštenje policiji, iskaz svedoka i zahtev ovlašćenog podnosioca. Dalje postupanje zavisi od zakona i procesnog položaja učesnika.

Da li je svaka uvreda na internetu prekršaj po ZJRM?

Ne treba automatski izjednačiti društvenu mrežu sa javnim mestom u smislu ovog zakona. Potrebni su analiza merodavne norme i konkretnih činjenica. Moguća odgovornost po drugim propisima zasebno je pitanje; najava izmene zakona nije već važeća kaznena norma.

Da li izvinjenje uklanja prekršaj?

Izvinjenje može biti relevantno za odnos prema posledicama, ali ne briše automatski već učinjeni prekršaj. Najpre se utvrđuju odgovornost i zakonski uslovi, a zatim posledice takvog ponašanja.

Kolika je kazna za narušavanje javnog reda i mira?

Ne postoji jedan iznos za sve slučajeve. Za svađu iz člana 7 stav 1 raspon je 5.000–20.000 dinara, a drugi prekršaji imaju druge raspone ili alternativne sankcije. Za tačan odgovor potreban je član, stav i status lica kojem se delo stavlja na teret.

Može li se dobiti zatvor za prekršaj protiv javnog reda i mira?

Da, za pojedine oblike zakon propisuje i zatvor. Neki ga predviđaju kao alternativu novčanoj kazni, a neki kao jedinu redovno propisanu kaznu. Ishod zavisi od odgovornosti i primene pravila o sankcijama; za maloletnike važi poseban režim.

Da li za buku uvek moraju da se mere decibeli?

Ne postoji jedinstven odgovor za sve propise. Član 20 zahteva prekoračenje dozvoljene jačine, dok član 7 ima drugačija obeležja. Zato se prvo proverava pravni osnov prijave, pa dokazni značaj merenja.

Može li sud da odluči ako nisam došao na zakazano saslušanje?

Izostanak ne zaustavlja automatski postupak. Posledice zavise od urednosti poziva, upozorenja, opravdanja izostanka i uslova ZOP. Zato treba pročitati poziv i blagovremeno obavestiti sud o dokazivoj sprečenosti.

Da li plaćanje polovine kazne u osam dana važi i ovde?

Ne za sudsku kaznu samo zato što je reč o prekršaju. To pravilo je vezano za prekršajni nalog, koji pretpostavlja fiksnu novčanu kaznu. ZJRM za obrađene prekršaje propisuje raspone ili alternativne sankcije.

Zaključak

Odgovornost prema Zakonu o javnom redu i miru utvrđuje se za konkretno delo, na osnovu njegovih zakonskih obeležja i dokaza o postupanju određene osobe. Zato svaka procena počinje pitanjem šta je tačno učinjeno, gde se događaj odigrao, kakva je njegova veza sa javnim mestom i da li je nastupila posledica koju odgovarajuća odredba zahteva. Članovi 1, 2 i 3 daju okvir za tu analizu, dok pojedinačne kaznene odredbe određuju uslove odgovornosti i propisane sankcije.

Razlike između svađe i jednostrane vike, nasilja i uzajamne tuče, buke iz članova 7 i 20, kao i vređanja i krivičnog ometanja službenog lica, neposredno utiču na pravnu kvalifikaciju i predmet dokazivanja. Posebno treba utvrditi ulogu svakog učesnika, osnov eventualne odgovornosti poslovnog subjekta i pravila koja važe za maloletnike i roditelje. Prisustvo na mestu događaja, vlasništvo nad prostorom ili sama policijska intervencija ne zamenjuju dokazivanje odgovornosti.

Posle prijave ili prijema sudskog poziva važno je pregledati zahtev i ostalu dokumentaciju, sačuvati dostupne dokaze i proveriti rokove za procesne radnje. Propisani raspon kazne nije unapred određen ishod, a procena predmeta obuhvata i moguće zaštitne mere, oduzimanje predmeta ili koristi i troškove postupka. Ako se povodom događaja vode i prekršajni i krivični postupak, potrebno je uporediti njihove činjenične opise i odluke.

Opšti okvir nalazi se na stranici Prekršajno pravo. Pravno utemeljena odluka o odbrani zahteva povezivanje merodavnog propisa, konkretnih dokaza i procesnog položaja lica, uz proveru važećih propisa i relevantne sudske prakse.

*Ovaj tekst je napisan uz pomoć veštačke inteligencije.