Maloletnik prema kome se vodi krivični postupak mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Obavezna odbrana važi bez obzira na vrstu krivičnog dela i zaprećenu kaznu. Branilac maloletnika može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Branioca mogu izabrati maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili drugo zakonom ovlašćeno lice. Ako branilac ne bude izabran, postavlja ga sudija za maloletnike. Prisustvo roditelja, usvojioca ili staraoca ne može zameniti prisustvo branioca.

Pre saslušanja maloletnik mora biti obavešten šta mu se stavlja na teret, da sve što izjavi može biti korišćeno kao dokaz, kao i da ima pravo da ništa ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje i poverljivo razgovara sa braniocem. Branilac prati postupanje policije, javnog tužilaštva i suda, razmatra spise, predlaže dokaze i štiti prava maloletnika.

Za ocenu zakonitosti saslušanja značajni su zapisnik, pouke o pravima, punomoćje ili rešenje o postavljenju branioca i podaci o prisutnim licima. Izjava pribavljena protivno pravilima o obaveznoj odbrani može biti sporna za dokazivanje. U prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom položaj maloletnika i obavezna odbrana uređeni su posebnim pravilima.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, uzrasta maloletnika i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti u konkretnom slučaju.

Maloletnik prema kome se vodi krivični postupak uživa pojačanu procesnu zaštitu pred policijom, javnim tužilaštvom i sudom. Postupanje mora biti prilagođeno njegovom uzrastu, zrelosti i ličnim svojstvima, uz poštovanje dostojanstva i najboljeg interesa maloletnika.

Pre prvog saslušanja maloletnik mora biti jasno obavešten koje mu se delo stavlja na teret i da njegova izjava može biti korišćena kao dokaz. Ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedino pitanje, da slobodno iznese odbranu i da se poverljivo posavetuje sa braniocem. Maloletnik mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog krivičnog postupka, a branilac mora posedovati posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Kada policija prikuplja obaveštenja, razgovor obavlja policajac za maloletnike u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca. Prisustvo roditelja ne zamenjuje branioca. Za dokazivanje su značajni zapisnik ili službena beleška, pouke o pravima, podaci o prisutnim licima, način postavljanja pitanja i okolnosti u kojima je izjava data. Sud ocenjuje da li je dokaz pribavljen zakonito i da li se na njemu može zasnivati odluka.

U prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom maloletnik takođe ima posebna prava, ali se primenjuju pravila Zakona o prekršajima.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta i svojstva maloletnika, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti u konkretnom slučaju.

Vaspitni nalozi su posebne mere koje se mogu primeniti prema maloletniku za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Njihova svrha je da se, kada su ispunjeni zakonski uslovi, krivični postupak ne pokrene ili da se već pokrenuti postupak obustavi, uz uticaj na razvoj maloletnika i njegovo preuzimanje odgovornosti.

Uslov za primenu vaspitnog naloga jeste da maloletnik prizna krivično delo i pokaže odgovarajući odnos prema delu i oštećenom. Javno tužilaštvo ili sud cene prirodu i okolnosti dela, uzrast, zrelost, raniji život maloletnika, njegovu ličnost, odnos prema posledicama i spremnost da ispuni nalog.

Vaspitni nalog može obuhvatiti poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole ili odlazak na posao, rad bez naknade u humanitarnim organizacijama ili na poslovima društvenog i ekološkog sadržaja, odgovarajući pregled i lečenje ili uključivanje u savetovalište. Pri izboru se vodi računa da nalog bude prilagođen maloletniku i da ne ometa njegovo školovanje ili zaposlenje.

Za dokazivanje su značajni izjava maloletnika, podaci centra za socijalni rad, školska i medicinska dokumentacija, podaci o porodičnim prilikama, stav oštećenog i dokazi o izvršenju naloga. Maloletnik ima pravo na branioca i zaštitu svojih procesnih prava.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je krivični postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U krivičnom postupku prema maloletniku sud prvenstveno izriče vaspitne mere, čija svrha nije samo kažnjavanje, već zaštita, vaspitanje, razvoj i sprečavanje ponovnog vršenja krivičnih dela. Mlađem maloletniku mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijem maloletniku, pod zakonskim uslovima, izuzetno može izreći maloletnički zatvor.

Zakon poznaje tri grupe vaspitnih mera. Mere upozorenja i usmeravanja obuhvataju sudski ukor i posebne obaveze. Mere pojačanog nadzora mogu se sprovoditi od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, u drugoj porodici, od strane organa starateljstva ili uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi. Zavodske mere obuhvataju upućivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom ili posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Pri izboru mere sud ceni uzrast i zrelost maloletnika, njegove lične osobine, porodične prilike, školovanje, ponašanje posle dela, odnos prema oštećenom, težinu i pobude dela, ranije izrečene mere i mogućnost njihove primene. Za dokazivanje su važni izveštaji centra za socijalni rad, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i drugih lica, kao i dokazi koje predloži odbrana. Maloletnik ima pravo na branioca tokom celog postupka pred javnim tužilaštvom i sudom.

Vaspitne mere u prekršajnom postupku uređene su Zakonom o prekršajima i o njima odlučuje prekršajni sud. Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Maloletnički zatvor je najstroža krivična sankcija prema maloletniku i može se izreći samo starijem maloletniku, odnosno licu koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Izriče ga sud u krivičnom postupku, i to izuzetno, dok se mlađem maloletniku mogu izreći samo vaspitne mere.

Starijem maloletniku maloletnički zatvor može se izreći ako je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, a zbog visokog stepena krivice, prirode i težine dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Ispunjenost ovih uslova ne znači da se zatvor izriče automatski – sud mora posebno obrazložiti zašto blaža sankcija nije dovoljna.

Pri odlučivanju sud ceni uzrast i zrelost maloletnika, njegove lične i porodične prilike, pobude, način izvršenja i posledice dela, ponašanje posle događaja, odnos prema oštećenom, raniji život i mogućnost prevaspitavanja. Za dokazivanje mogu biti značajni izveštaj centra za socijalni rad, nalaz veštaka, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja, oštećenog i svedoka, kao i dokazi koje predloži odbrana. Maloletnik mora imati branioca tokom celog postupka pred javnim tužilaštvom i sudom.

Maloletnički zatvor nije sankcija u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom. Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Prekršajni postupak protiv maloletnika vodi se po pravilima Zakona o prekršajima, uz posebnu pažnju prema uzrastu, zrelosti i ličnim okolnostima maloletnika. Sud u svakom konkretnom slučaju ceni okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, kao i mere koje mogu biti odgovarajuće prema maloletniku.

Cilj postupanja prema maloletniku nije samo sankcija, već i uticaj na njegovo buduće ponašanje i poštovanje pravnog sistema.

Dete koje u vreme izvršenja prekršaja nije navršilo 14 godina ne može biti prekršajno odgovorno i protiv njega se ne može voditi prekršajni postupak niti mu se može izreći prekršajna sankcija. Odlučujući je uzrast deteta u trenutku kada je radnja navodno izvršena, a ne u vreme kada policija podnese zahtev ili prekršajni sud odlučuje.

Ako je postupak ipak pokrenut, potrebno je odmah ukazati na godine deteta. Za dokazivanje su značajni izvod iz matične knjige rođenih, lična isprava, podaci iz službenih evidencija, zahtev za pokretanje postupka i drugi dokazi o vremenu događaja i identitetu učinioca.

Neodgovornost deteta ne znači da roditelj, usvojilac ili staralac automatski odgovara za isti prekršaj. Njihova odgovornost može postojati samo pod uslovima propisanim zakonom, naročito ako je prekršaj učinjen zbog propuštanja dužnog nadzora, a lice koje je bilo dužno da vrši nadzor moglo je takav nadzor da sprovede. Prekršajni sud mora posebno utvrditi i dokazati taj propust; odgovornost roditelja ne može se zasnivati samo na srodstvu.

Položaj deteta mlađeg od 14 godina razlikuje se i od položaja maloletnog okrivljenog koji je navršio 14 godina. Takođe, prema detetu se ne može voditi ni krivični postupak, mada policija i drugi nadležni organi mogu preduzeti mere zaštite u skladu sa zakonom.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Sankcija u prekršajnom postupku zavisi prvenstveno od uzrasta maloletnika u vreme izvršenja prekršaja. Mlađem maloletniku, koji je navršio 14, ali ne i 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. Starijem maloletniku, uzrasta od 16 do 18 godina, prekršajni sud može izreći vaspitnu meru, kaznene poene ili kaznu. Ako to zahteva priroda prekršaja, može se izreći i zaštitna mera.

Vaspitne mere obuhvataju ukor, posebne obaveze i pojačani nadzor roditelja, usvojioca, staraoca ili organa starateljstva. Posebne obaveze mogu se odnositi na izvinjenje oštećenom, naknadu štete, izbegavanje određenih mesta ili lica, lečenje od zavisnosti, humanitarni rad ili uključivanje u školske aktivnosti.

Kazna se starijem maloletniku može izreći samo ako je mogao da shvati značaj svog postupka i upravlja svojim ponašanjem, a zbog težih posledica ili većeg stepena krivice vaspitna mera ne bi bila opravdana. Maloletnički zatvor izriče se izuzetno i može trajati najduže 30 dana.

Sud ceni uzrast, duševni razvoj, motive, porodične i životne prilike, težinu prekršaja i ranije mere. Za dokazivanje su važni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i dokazi odbrane. Maloletni okrivljeni ima pravo da iznese odbranu, predlaže dokaze i koristi pomoć branioca.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina pokretanja postupka. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U prekršajnom postupku maloletniku se mogu izreći mere upozorenja i usmeravanja ili mere pojačanog nadzora. Mlađem maloletniku, koji je u vreme izvršenja prekršaja imao od 14 do 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. One se mogu izreći i starijem maloletniku, uzrasta od 16 do 18 godina, ako prekršajni sud oceni da će se njima ostvariti svrha vaspitanja.

Mere upozorenja i usmeravanja jesu ukor i posebne obaveze. Sud može maloletniku naložiti da se izvini oštećenom, popravi ili nadoknadi štetu u okviru svojih mogućnosti, ne posećuje određena mesta ili izbegava društvo lica koja na njega negativno utiču, podvrgne se lečenju od zavisnosti, proveri znanje saobraćajnih propisa, obavlja humanitarni ili društveno koristan rad ili se uključi u školske sportske i druge aktivnosti.

Pojačani nadzor može vršiti roditelj, usvojilac ili staralac, a ako oni to ne mogu, organ starateljstva. Ova mera traje od tri meseca do jedne godine. Vaspitnu meru maloletniku može izreći samo sud.

Pri izboru mere cene se uzrast, duševni razvoj, lične osobine, motivi, porodične i životne prilike, težina prekršaja i ranije mere. Za dokazivanje su značajni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i dokazi odbrane. Maloletni okrivljeni ima pravo da se izjasni, predlaže dokaze i koristi pomoć branioca.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina pokretanja postupka. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Maloletnik protiv koga se vodi prekršajni postupak mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Ovo pravilo proizlazi iz shodne primene Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, na koju izričito upućuje Zakon o prekršajima. Branilac treba da bude advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Branioca mogu izabrati maloletnik, njegov roditelj, usvojilac, staralac ili drugo zakonom ovlašćeno lice. Ako branilac ne bude izabran, mora biti postavljen po službenoj dužnosti. Prisustvo roditelja ili zakonskog zastupnika ne zamenjuje branioca, jer njihove procesne uloge nisu iste.

Maloletni okrivljeni ima pravo da bude obavešten koji mu se prekršaj stavlja na teret, da ne iznese odbranu, uskrati odgovor na pitanje, poverljivo razgovara sa braniocem, razmatra spise i predlaže dokaze. Branilac prisustvuje saslušanju, ispituje svedoke, predlaže dokaze i podnosi pravne lekove.

Za ocenu zakonitosti važni su zapisnik o saslušanju, pouke o pravima, punomoćje ili rešenje o postavljenju branioca i podaci o prisutnim licima. Saslušanje bez branioca može dovesti u pitanje zakonitost postupka i upotrebljivost izjave u dokazivanju.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i sudsku praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Kada policija, postupajući u okviru krivičnog postupka ili provera koje mogu prethoditi postupku pred javnim tužilaštvom, prikuplja obaveštenja od maloletnika, primenjuju se posebna pravila namenjena zaštiti njegovih prava i interesa. Razgovor se obavlja u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca, a vodi ga policajac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Važno je utvrditi u kom svojstvu je maloletnik pozvan: kao građanin, oštećeni, svedok ili osumnjičeni. Od toga zavise način postupanja policije, obavezne pouke o pravima i mogućnost korišćenja prikupljenog sadržaja u dokazivanju. Ako se maloletnik saslušava kao osumnjičeni, mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom čitavog postupka. Maloletnik ima pravo da zna šta mu se stavlja na teret, da ne iznese odbranu, da ne odgovara na pitanja i da se pre saslušanja poverljivo posavetuje sa braniocem.

Za zakonitost postupanja značajni su poziv, službene beleške i zapisnici, pouke o pravima, prisustvo zakonom predviđenih lica i način na koji je izjava pribavljena. Ovi podaci mogu biti važni pred javnim tužilaštvom i sudom, kao i u odgovarajućem prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, uzrasta i svojstva maloletnika, kao i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu potrebno je proveriti prema okolnostima konkretnog slučaja.

Kada policija, postupajući po pravilima krivičnog postupka, prikuplja obaveštenja od maloletnika, razgovor se obavlja u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca, a vodi ga policajac za maloletnike sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Policija, prema tome, ne bi smela da obavi razgovor sa maloletnikom kao da je reč o punoletnom građaninu, bez primene posebnih zaštitnih pravila.

Neophodno je utvrditi u kom svojstvu je maloletnik pozvan: kao građanin, oštećeni, svedok ili osumnjičeni. Ako je osumnjičen za krivično delo, mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Prisustvo roditelja ne zamenjuje branioca. Maloletnik ima pravo da zna šta mu se stavlja na teret, da ništa ne izjavi, da ne odgovara na pojedina pitanja i da se poverljivo posavetuje sa braniocem. Kada roditelj zbog sukoba interesa ili drugih zakonskih razloga ne može da štiti interese deteta, mora se obezbediti odgovarajuća zaštita preko staraoca ili organa starateljstva.

Za dokazivanje su značajni poziv policije, zapisnik ili službena beleška, pouke o pravima, podaci o prisutnim licima i način pribavljanja izjave. Javno tužilaštvo i sud, odnosno prekršajni sud kada je reč o prekršajnom postupku, ocenjuju zakonitost postupanja i upotrebljivost pribavljenih dokaza.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta i svojstva maloletnika, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti u konkretnom slučaju.

Prekršajni sud vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izrečena vaspitna mera. Ovu evidenciju ne treba poistovećivati sa evidencijom izrečene kazne maloletničkog zatvora niti sa kaznenom evidencijom koja se vodi zbog krivičnih dela.

Zakonom o prekršajima propisano je da se maloletnom licu kazna maloletničkog zatvora briše iz evidencije po isteku dve godine od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, pod uslovom da u tom periodu nije izvršilo novi prekršaj. Brisanje se, dakle, ne računa od dana donošenja presude niti automatski od sticanja punoletstva.

Za proveru ispunjenosti uslova značajni su pravnosnažna odluka prekršajnog suda, vrsta izrečene sankcije, datum izvršenja, zastarelosti ili oproštaja kazne i podaci o eventualnom novom prekršaju. Potrebno je razlikovati brisanje kazne maloletničkog zatvora od posebne evidencije o vaspitnoj meri, za koju važe druga pravila.

Maloletni okrivljeni ima pravo na odbranu, uvid u spise i proveru podataka koji se vode o izrečenoj sankciji. Svaki predmet zahteva individualnu procenu odluke, vrste sankcije, proteka vremena i načina na koji je prekršajni postupak vođen. Važeće propise i stanje evidencije treba proveriti u konkretnom slučaju.

Sud koji je sudio u prvom stepenu vodi evidenciju o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Sticanjem punoletstva evidencija ne prestaje automatski, ali su podaci o osudi na maloletnički zatvor posebno zaštićeni i ne mogu se davati bilo kome.

Ti podaci mogu se dostaviti samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa novim krivičnim postupkom, organu za izvršenje krivičnih sankcija, organima koji odlučuju o amnestiji, pomilovanju, rehabilitaciji ili prestanku pravnih posledica osude, organu starateljstva kada je to potrebno, kao i drugim nadležnim državnim organima kada je to posebno propisano zakonom. Poslodavac ili drugo privatno lice nema opšte pravo da dobije ove podatke.

Niko nema pravo da od građanina zahteva dokaz o osuđivanosti ili neosuđivanosti, dok građanin može tražiti podatke o sopstvenoj evidenciji. Podaci o brisanoj osudi ne mogu se dati nikome.

Za utvrđivanje statusa važni su pravnosnažna odluka, vrsta sankcije, podaci o njenom izvršenju i eventualna rehabilitacija. Svaki predmet zahteva individualnu procenu odluke, evidencije, proteka vremena i načina vođenja postupka. Važeće propise i stanje kaznene evidencije treba proveriti u konkretnom slučaju.

Odgovornost zavisi od uzrasta maloletnika i okolnosti izvršenja prekršaja. Protiv deteta mlađeg od 14 godina ne može se voditi prekršajni postupak. Maloletnik koji je navršio 14 godina može odgovarati prema posebnim pravilima, dok odgovornost roditelja, usvojioca, staraoca ili hranitelja nije automatska.

Ako je dete mlađe od 14 godina učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora, a roditelj ili drugo odgovorno lice bilo je u mogućnosti da takav nadzor vrši, to lice može biti kažnjeno kao da je samo učinilo prekršaj. Kada je učinilac maloletnik od 14 do 18 godina, roditelj može odgovarati samo ako je takva odgovornost propisana posebnim zakonom i ako je prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora.

Prekršajni sud mora utvrditi konkretnu dužnost nadzora, mogućnost roditelja da je izvršava, učinjeni propust i uzročnu vezu između tog propusta i prekršaja. Samo roditeljstvo, zajedničko prebivalište ili činjenica da je maloletnik učinio prekršaj nisu dovoljni za kažnjavanje.

Za dokazivanje mogu biti značajni iskazi roditelja i maloletnika, školska, medicinska i druga dokumentacija, podaci o tome gde se maloletnik nalazio, kome je bio poveren, ranijem ponašanju i merama koje je roditelj preduzimao. Okrivljeni roditelj ima pravo da iznese odbranu, predlaže dokaze i osporava navode policije ili drugog podnosioca zahteva.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, činjenica, dokaza i načina na koji je prekršajni postupak pokrenut. Važeće propise i sudsku praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Kada je maloletnik svedok krivičnog dela ili prekršaja, način razgovora i ispitivanja mora biti prilagođen njegovom uzrastu, zrelosti i psihičkom stanju. Policija najčešće prikuplja obaveštenja, dok se dokazna radnja ispitivanja svedoka sprovodi pred javnim tužilaštvom ili sudom, odnosno pred prekršajnim sudom.

Maloletnik se ispituje obazrivo, tako da postupak ne utiče štetno na njegovo psihičko stanje i razvoj. Pitanja moraju biti jasna, razumljiva i nesugestivna. Kada je potrebno, ispitivanje se obavlja uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Posebno osetljiv svedok može biti ispitan iz odvojene prostorije, putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, bez neposrednog prisustva okrivljenog.

Maloletni svedok ima pravo na zaštitu privatnosti i dostojanstva, kao i da ne odgovori na pitanje ako bi time sebe ili blisko lice izložio krivičnom gonjenju, teškoj sramoti ili znatnoj materijalnoj šteti. Pod zakonskim uslovima može biti oslobođen dužnosti svedočenja zbog odnosa sa okrivljenim.

Za dokazivanje su značajni zapisnik i audio-video snimak ispitivanja, način postavljanja pitanja, prisutna lica, prethodni razgovori sa maloletnikom i eventualni nalaz stručnog lica. Odbrana ima pravo da predlaže pitanja i osporava pouzdanost iskaza, uz poštovanje zaštite maloletnika.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, svojstva svedoka, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U postupku prema maloletniku ne utvrđuje se samo da li je izvršio krivično delo ili prekršaj, već i stepen njegove zrelosti, duševnog razvoja i sposobnosti da razume značenje svog postupanja. Kada se ove okolnosti ne mogu pouzdano utvrditi na osnovu drugih dokaza, javno tužilaštvo ili sud mogu odrediti psihološko, psihijatrijsko ili drugo odgovarajuće veštačenje.

Veštačenjem se mogu procenjivati intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost, sposobnost rasuđivanja i upravljanja postupcima, razvoj ličnosti, eventualni psihički poremećaji, porodične prilike i rizik od ponavljanja ponašanja. U krivičnom postupku ovi nalazi mogu biti značajni za izbor vaspitne mere, ocenu uslova za maloletnički zatvor i način daljeg postupanja. U prekršajnom postupku prekršajni sud zrelost posebno ceni pri izboru vaspitne mere ili odlučivanju da li se starijem maloletniku može izreći kazna.

Pored nalaza i mišljenja veštaka, za dokazivanje su značajni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, podaci o ranijem ponašanju, kao i iskazi roditelja, nastavnika i drugih lica koja poznaju maloletnika. Veštak daje stručno mišljenje, ali konačnu ocenu činjenica i odluku donosi sud.

Maloletnik ima pravo na branioca, uvid u nalaz i mišljenje, postavljanje pitanja veštaku, predlaganje dopune ili novog veštačenja i osporavanje nejasnog, nepotpunog ili protivrečnog nalaza.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, ličnosti, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Zakonski zastupnik maloletnika može proveriti da li se protiv maloletnika vodi aktivan prekršajni postupak pred nadležnim prekršajnim sudom. Ova provera može biti značajna kada je maloletnik prethodno imao kontakt sa policijom, kada se očekuje poziv suda ili postoji sumnja da je postupak već pokrenut.

Prvi način je da zakonski zastupnik lično ode na šalter prekršajnog suda sa važećim ličnim dokumentom i podacima maloletnika i zatraži listing aktivnih prekršajnih predmeta. Prednost ovog načina je što se podatak, po pravilu, dobija odmah na licu mesta.

Druga mogućnost je da se ovlasti advokat da u ime zakonskog zastupnika podnese zahtev za izdavanje podataka o aktivnim postupcima. Ovaj način može biti praktičan kada zakonski zastupnik nije u mogućnosti da lično ode u sud, ali se na odgovor suda obično čeka određeno vreme.

Ako se utvrdi da predmet postoji, značajno je proveriti broj predmeta, prekršaj koji se maloletniku stavlja na teret, fazu postupka, urednost dostavljanja i koje je dokaze predložila policija ili drugi podnosilac zahteva.

Za maloletnike važe posebna procesna pravila i posebne sankcije. Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, procesnog položaja maloletnika, dokaza i načina na koji je prekršajni postupak pokrenut.

Ako roditelj ili drugi zakonski zastupnik želi da proveri da li se prema maloletniku vodi krivični postupak, potrebno je utvrditi da li predmet postoji pred nadležnim javnim tužilaštvom za maloletnike ili višim sudom. Postupci prema maloletnicima vode se po posebnim pravilima i podaci o njima nisu namenjeni javnosti.

Provera se može izvršiti obraćanjem nadležnom višem javnom tužilaštvu ili višem sudu, uz podatke maloletnika i dokaz o svojstvu zakonskog zastupnika. Ako je predmet već formiran, značajno je utvrditi broj predmeta, organ koji postupa i fazu u kojoj se postupak nalazi.

Kada maloletnik ima branioca, advokat može na osnovu punomoćja i procesnih ovlašćenja proveriti postojanje predmeta, zatražiti uvid u spise i upoznati se sa dokazima kada su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Važno je razlikovati proveru da li postoji aktivan krivični predmet od pribavljanja podataka iz evidencije o ranije izrečenim vaspitnim merama ili maloletničkom zatvoru.

Ako se utvrdi da postupak postoji, za odbranu su važni način na koji je postupanje policije ili javnog tužilaštva započeto, sadržina prijave, prikupljeni dokazi i poštovanje posebnih prava maloletnika.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu procesne faze, dostupnih podataka, dokaza i položaja maloletnika u postupku.

Pripremni postupak je posebna faza krivičnog postupka prema maloletniku u kojoj se ne utvrđuju samo činjenice o krivičnom delu i dokazima, već i uzrast, zrelost, ličnost maloletnika, porodične i životne prilike i druge okolnosti značajne za odluku suda.

Pripremni postupak pokreće sudija za maloletnike na zahtev javnog tužioca za maloletnike. U toku postupka mogu se saslušavati maloletnik, oštećeni i svedoci, pribavljati isprave i drugi dokazi, kao i podaci o ličnosti i životnim prilikama maloletnika. Sud obavezno pribavlja mišljenje organa starateljstva, a kada je potrebno utvrditi zdravstveno stanje, stepen zrelosti ili druga svojstva ličnosti, mogu biti određeni lekari, psiholozi ili pedagozi.

Prilikom saslušanja maloletnika moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj, usvojilac ili staralac, osim ako sudija za maloletnike iz razloga zaštite interesa maloletnika uskrati prisustvo roditelja ili drugog zakonskog zastupnika. Maloletnik mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka.

Po završetku pripremnog postupka spisi se dostavljaju javnom tužiocu za maloletnike, koji može zahtevati dopunu postupka, predložiti njegovo obustavljanje ili podneti obrazloženi predlog za izricanje krivične sankcije. Zato su za odbranu značajni i dokazi koji se odnose na samo krivično delo i podaci koji se odnose na ličnost, razvoj i prilike maloletnika.

Kada je maloletnik osumnjičen da je učinio saobraćajni prekršaj, postupak se vodi prema posebnim pravilima Zakona o prekršajima koja zavise prvenstveno od njegovog uzrasta u vreme izvršenja prekršaja.

Prema licu mlađem od 14 godina ne može se voditi prekršajni postupak. Mlađem maloletniku, koji je navršio 14, ali ne i 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. Starijem maloletniku, od 16 do 18 godina, mogu se izreći vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna, a pod zakonskim uslovima i zaštitna mera. O sankciji prema maloletniku odlučuje sud. Zakon kao jednu od posebnih obaveza izričito predviđa i upućivanje maloletnika u nadležnu ustanovu radi učenja ili provere znanja saobraćajnih propisa.

Prekršajni postupak prema maloletniku je hitan, a pre izricanja vaspitne mere ili kazne sud, po pravilu, pribavlja mišljenje organa starateljstva. Roditelj ili zakonski zastupnik ima pravo da se upozna sa tokom postupka, stavlja predloge i ukazuje na činjenice i dokaze značajne za odluku.

Za odbranu je važno utvrditi šta se tačno maloletniku stavlja na teret i na kojim dokazima se zahtev zasniva: ko je upravljao vozilom, kako je prekršaj utvrđen, šta sadrže službene isprave policije, da li postoje snimci, svedoci ili tehnički podaci i da li su ispunjena sva obeležja konkretnog saobraćajnog prekršaja.

Kada se maloletnik tereti za krađu ili tešku krađu, najpre je potrebno utvrditi šta se tačno dogodilo i da li činjenice odgovaraju zakonskim obeležjima dela koje mu javno tužilaštvo stavlja na teret.

Krađa postoji kada se tuđa pokretna stvar oduzme drugome u nameri da se njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist. Teška krađa postoji kada je krađa izvršena pod određenim kvalifikatornim okolnostima, kao što su obijanje ili provaljivanje, izvršenje od strane grupe, naročito opasan ili drzak način ili druge okolnosti propisane Krivičnim zakonikom.

U postupku prema maloletniku značajni mogu biti snimci video-nadzora, iskazi svedoka, pronađeni predmeti, tragovi, komunikacija između učesnika, vrednost stvari i način njenog oduzimanja. Odbrana može osporavati kako samo učešće maloletnika tako i pravnu kvalifikaciju događaja.

Razlika između krađe i teške krađe značajna je i za mogućnost primene vaspitnog naloga. Za krađu iz člana 203. KZ, za koju je propisana novčana kazna ili zatvor do tri godine, vaspitni nalog može doći u obzir ako su ispunjeni posebni uslovi Zakona o maloletnicima. Kod teške krađe, zbog propisane kazne, vaspitni nalog nije predviđen. Ipak, vrsta sankcije prema maloletniku ne određuje se samo prema nazivu krivičnog dela, već se cene uzrast, zrelost, ličnost, raniji život, okolnosti dela i ponašanje nakon događaja.

Ako policija kod maloletnika pronađe supstancu za koju postoji sumnja da je opojna droga, sama činjenica posedovanja određene količine još ne daje potpun odgovor o pravnoj kvalifikaciji događaja.

Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ odnosi se na neovlašćeno držanje manje količine za sopstvenu upotrebu. Zbog toga su značajne obe okolnosti – količina i namena držanja. Vrsta i količina supstance utvrđuju se odgovarajućim dokazima, dok se pri oceni namene mogu ceniti način pakovanja, mesto pronalaska, komunikacija, novac, drugi pronađeni predmeti i ostale okolnosti konkretnog slučaja.

Postupak prema maloletniku vodi se po posebnim pravilima maloletničkog krivičnog prava. Maloletnik mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Pored okolnosti vezanih za drogu, u pripremnom postupku utvrđuju se njegova zrelost, ličnost, porodične i životne prilike i pribavlja mišljenje organa starateljstva.

Pošto je za delo iz člana 246a stav 1. KZ propisana kazna koja ulazi u zakonski okvir za vaspitne naloge, njihova primena može doći u obzir ako su ispunjeni i ostali uslovi propisani Zakonom o maloletnicima. Ishod zato zavisi od konkretne pravne kvalifikacije, dokaza i okolnosti maloletnika, a ne samo od težine pronađene supstance.

Fizički sukob u kojem učestvuje maloletnik ne mora u svakom slučaju imati istu pravnu kvalifikaciju. U zavisnosti od radnji, posledica i okolnosti događaja, može se raditi o lakoj ili teškoj telesnoj povredi, nasilničkom ponašanju, drugom krivičnom delu ili prekršaju protiv javnog reda i mira.

Kod telesnih povreda značajni su medicinska dokumentacija i, kada postoji sumnja u vrstu ili način nastanka povrede, veštačenje telesnih povreda. Za nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ nije dovoljno samo postojanje svađe ili fizičkog sukoba: zakonski opis zahteva da određenim nasilnim ili drugim propisanim ponašanjem bude značajnije ugroženo spokojstvo građana ili teže narušen javni red i mir.

Za dokazivanje su zato važni redosled događaja, ponašanje svih učesnika, iskazi svedoka, video-snimci, medicinska dokumentacija, eventualna sredstva korišćena u sukobu i okolnosti koje mogu ukazivati na nužnu odbranu ili drugačiju pravnu kvalifikaciju.

Ako događaj nema obeležja krivičnog dela, određene radnje mogu predstavljati prekršaj protiv javnog reda i mira, naročito vređanje, vršenje nasilja, pretnju ili tuču. U tom slučaju primenjuju se posebna pravila prekršajnog postupka prema maloletnicima.

Da. Za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka i kada postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio delo, ako oceni da vođenje postupka ne bi bilo celishodno.

Pri toj proceni javno tužilaštvo posebno ceni prirodu krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Radi utvrđivanja tih okolnosti mogu se pribaviti podaci od roditelja, drugih lica i ustanova, kao i mišljenje organa starateljstva.

Ovo treba razlikovati od situacije u kojoj nema dovoljno osnova za vođenje postupka. Kod necelishodnosti mogu postojati dokazi i osnovana sumnja, ali poseban sistem maloletničkog prava omogućava procenu da pokretanje postupka nije opravdano s obzirom na ličnost maloletnika i okolnosti konkretnog slučaja.

Javni tužilac može, pod zakonskim uslovima, odluku o nepokretanju postupka povezati i sa prihvatanjem i ispunjenjem određenog vaspitnog naloga. Ako je vaspitni nalog ispunjen na način propisan zakonom, krivična prijava može biti odbačena.

Maloletniku se može odrediti pritvor, ali zakon tu meru predviđa kao izuzetnu. Pritvor dolazi u obzir samo ako postoje zakonski razlozi za pritvor i ako se svrha zbog koje se lišenje slobode razmatra ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika.

U pripremnom postupku pritvor koji odredi sudija za maloletnike može trajati najduže jedan mesec. Veće za maloletnike istog suda može ga, iz opravdanih razloga, produžiti za još najviše jedan mesec.

Po završetku pripremnog postupka i podnošenju predloga za izricanje krivične sankcije pritvor može trajati najduže šest meseci prema starijem maloletniku, odnosno četiri meseca prema mlađem maloletniku. Od izricanja vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom ili kazne maloletničkog zatvora pritvor može trajati najduže još šest meseci. U fazama u kojima se pritvor produžava, veće za maloletnike mora svakog meseca ponovo ispitati da li razlozi za pritvor i dalje postoje.

Maloletnik se, po pravilu, u pritvoru nalazi odvojeno od punoletnih lica. Pošto maloletnik mora imati branioca tokom celog postupka, odbrana može osporavati kako postojanje samog pritvorskog razloga tako i neophodnost pritvora u odnosu na blažu meru.

Ako se maloletniku stavlja na teret svađa, vika, nepristojno ili bezobzirno ponašanje, vređanje, pretnja, nasilje ili tuča na javnom mestu, potrebno je utvrditi da li njegovo ponašanje ispunjava sva obeležja konkretnog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.

Nije svaki verbalni sukob, prepirka ili fizički kontakt automatski prekršaj. U zavisnosti od zakonskog opisa konkretnog prekršaja, značajni mogu biti mesto događaja, način ponašanja, posledice po javni red i mir ili građane, ponašanje drugih učesnika i dokazi kojima se događaj utvrđuje. U postupku se mogu koristiti iskazi policijskih službenika i drugih svedoka, video-snimci, medicinska dokumentacija i drugi zakonito pribavljeni dokazi.

Ako je učinilac mlađi od 14 godina, prekršajni postupak se protiv njega ne može voditi. Maloletniku od 14 do 16 godina mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se prema starijem maloletniku primenjuje širi krug sankcija predviđen Zakonom o prekršajima. O sankciji maloletniku odlučuje sud.

Posebno je važno razgraničiti prekršaj od krivičnog dela. Tuča, pretnja ili nasilje u zavisnosti od konkretnih činjenica mogu imati i obeležja telesne povrede, nasilničkog ponašanja ili drugog krivičnog dela, pa pravna kvalifikacija mora biti zasnovana na radnjama, posledicama i dokazima konkretnog događaja.

Roditelj ili drugi zakonski zastupnik ima važnu procesnu ulogu u postupku prema maloletniku, ali ne zamenjuje branioca. Maloletnik mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja i tokom celog krivičnog postupka, a branilac može biti samo advokat koji ispunjava posebne zakonske uslove za postupanje u maloletničkim predmetima.

Kada policija prikuplja obaveštenja od maloletnika, poseban zakon predviđa prisustvo roditelja, usvojioca ili staraoca. Maloletnik se, po pravilu, i poziva preko roditelja ili zakonskog zastupnika.

Roditelji se tokom pripremnog postupka saslušavaju radi utvrđivanja okolnosti koje se odnose na ličnost, razvoj i životne prilike maloletnika. Saslušanju maloletnika pred sudijom za maloletnike moraju prisustvovati roditelj, usvojilac ili staralac, zajedno sa javnim tužiocem i braniocem. Izuzetno, sudija za maloletnike može uskratiti prisustvo roditelja ili drugog zakonskog zastupnika ako je to u interesu maloletnika.

Roditelj može učestvovati u izboru branioca i pružiti podatke važne za postupak, ali stručnu odbranu maloletnika vodi branilac. U konkretnom predmetu zato treba jasno razlikovati ulogu roditelja, organa starateljstva, javnog tužioca za maloletnike, branioca i suda.

Pretnja koju uputi maloletnik može predstavljati krivično delo ugrožavanje sigurnosti samo ako konkretno ponašanje ispunjava zakonska obeležja tog krivičnog dela. Član 138. KZ u osnovnom obliku zahteva pretnju napadom na život ili telo određenog lica ili njemu bliskog lica. Zbog toga uvreda, neprijatna poruka ili verbalni sukob sami po sebi ne moraju predstavljati ovo krivično delo.

Kada su u pitanju poruke preko telefona, društvenih mreža ili aplikacija, za dokazivanje mogu biti značajni sadržina i celokupan kontekst komunikacije, identitet korisnika naloga, vreme slanja, prethodna komunikacija, uređaji sa kojih su poruke poslate, snimci ekrana i drugi elektronski podaci. Pojedinačna poruka zato se ne bi trebalo posmatrati izdvojeno ako ostatak komunikacije može biti značajan za razumevanje njenog smisla.

U zavisnosti od sadržine i okolnosti, ponašanje može predstavljati krivično delo, prekršaj protiv javnog reda i mira ili ne mora ispunjavati obeležja kažnjivog dela. Ako se vodi krivični postupak prema maloletniku, primenjuju se posebna pravila maloletničkog prava, uključujući obaveznu odbranu, pripremni postupak i utvrđivanje njegove zrelosti i ličnih prilika.

Za osnovni oblik ugrožavanja sigurnosti propisana kazna ulazi u zakonski okvir u kojem, ako su ispunjeni i ostali uslovi, može doći u obzir i primena vaspitnog naloga prema maloletniku.

Predlog za izricanje krivične sankcije je procesni akt koji javni tužilac za maloletnike može podneti veću za maloletnike nakon sprovedenog pripremnog postupka. Njegovo podnošenje ne znači da je sud već odlučio da je maloletnik učinio krivično delo niti da mora izreći sankciju koju je javni tužilac predložio.

Po završetku pripremnog postupka sudija za maloletnike dostavlja spise javnom tužiocu za maloletnike. Tužilac može u roku od osam dana zahtevati dopunu pripremnog postupka ili podneti obrazloženi predlog za izricanje krivične sankcije. Predlog sadrži podatke o maloletniku, opis i pravni naziv krivičnog dela, dokaze iz kojih proizlazi da je maloletnik delo izvršio, ocenu njegove zrelosti i svojstava ličnosti i predlog sankcije.

Nakon prijema predloga sudija za maloletnike zakazuje sednicu veća ili glavni pretres. Kazna maloletničkog zatvora i zavodske vaspitne mere mogu se izreći samo nakon održanog glavnog pretresa, dok se druge vaspitne mere mogu izreći i na sednici veća.

Veće za maloletnike nije vezano predlogom javnog tužioca u pogledu izbora između vaspitne mere i maloletničkog zatvora. Sud može, kada postoje zakonski razlozi, i obustaviti postupak. Odbrana zato i nakon podnošenja predloga može osporavati činjenice, pravnu kvalifikaciju i dokaze, predlagati dokaze u korist maloletnika i ukazivati na okolnosti značajne za konačnu odluku.

Kazna maloletničkog zatvora u Srbiji izriče se veoma retko i predstavlja izuzetak u sistemu sankcija prema maloletnicima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2025. godinu, krivične sankcije izrečene su prema 1.495 maloletnika, a maloletnički zatvor izrečen je u samo pet slučajeva, odnosno 0,3% svih izrečenih sankcija. Prema ostalim maloletnicima dominantno su primenjivane vaspitne mere.

Razlog za tako malu zastupljenost proizlazi i iz samog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Mlađem maloletniku, odnosno licu koje je u vreme izvršenja dela imalo od 14 do 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. Maloletnički zatvor može se izuzetno izreći samo starijem maloletniku, od 16 do 18 godina, koji je učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora teža od pet godina, i to ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Zato ni činjenica da se protiv maloletnika vodi krivični postupak zbog težeg krivičnog dela ne znači da će mu biti izrečena zatvorska kazna. Sud u svakom predmetu posebno ceni uzrast i zrelost maloletnika, njegova lična svojstva, okolnosti izvršenja dela, raniji život i ponašanje nakon događaja. Za odbranu su zato značajni kako dokazi koji se odnose na samo krivično delo tako i podaci o ličnosti, razvoju i životnim prilikama maloletnika.

Podaci za 2021–2025. potvrđuju da nije reč samo o jednoj godini: maloletnički zatvor je u tom periodu izrican u svega 2 do 5 slučajeva godišnje, odnosno približno 0,1–0,3% svih izrečenih krivičnih sankcija prema maloletnicima.

Troškovi krivičnog postupka prema maloletniku uređeni su posebnim pravilima i ne mogu se automatski tretirati na isti način kao troškovi postupka protiv punoletnog okrivljenog.

Kada je maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka po pravilu padaju na teret budžetskih sredstava, uključujući i nagradu i potrebne izdatke branioca. Međutim, zakon dopušta da sud, ako maloletnik ima sopstvene prihode ili imovinu, odluči da snosi određene troškove i kada mu je izrečena vaspitna mera.

Ako je maloletniku izrečena kazna, sud može odlučiti o troškovima prema pravilima krivičnog postupka. Zato ishod pitanja troškova zavisi od vrste odluke, izrečene sankcije i imovinskih prilika maloletnika.

Za proveru su značajni izreka i obrazloženje odluke, vrsta sankcije, odluka o troškovima i podaci o prihodima ili imovini maloletnika. Sudska praksa takođe pokazuje da se posebni režim troškova iz maloletničkog zakona mora pažljivo razlikovati od opšteg režima ZKP-a.

Sticanje punoletstva ne znači automatski da se prema licu prestaju primenjivati pravila maloletničkog prava. Od značaja su uzrast u vreme izvršenja krivičnog dela, uzrast u vreme pokretanja postupka i suđenja, kao i posebni uslovi propisani Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Zakon predviđa primenu posebnih pravila i prema licima kojima se sudi za dela učinjena dok su bila maloletna, pod uslovima propisanim tim zakonom. Zato lice koje je u međuvremenu navršilo 18 godina ne treba automatski izjednačiti sa osobom koja je krivično delo izvršila kao punoletna.

U postupku se i dalje mogu ceniti okolnosti koje su postojale u vreme izvršenja dela: tadašnji uzrast i zrelost, porodične i životne prilike, razvoj ličnosti i ponašanje nakon događaja. Uzrast u trenutku odlučivanja može, međutim, uticati na dalju primenu pojedinih odredaba i izbor odluke.

Zbog toga je kod ove situacije posebno važno utvrditi tačan datum izvršenja dela, datum rođenja, fazu postupka i starost lica u trenutku odlučivanja. Zakon izričito uređuje postupanje prema licima koja su delo učinila kao maloletnici, a u vreme postupka više nisu maloletna.

Da. Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina ili novčana kazna, javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje postupka iako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo, ako oceni da vođenje postupka ne bi bilo celishodno.

Pri toj proceni cene se priroda krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Javni tužilac može pribaviti podatke od roditelja, staraoca, škole, organa starateljstva i drugih lica i ustanova, kao i mišljenje centra za socijalni rad.

Odluka o necelishodnosti ne znači da je utvrđeno da krivično delo nije izvršeno, već da se, zbog posebnih pravila maloletničkog prava i okolnosti konkretnog slučaja, procenjuje da pokretanje ili dalje vođenje postupka nije opravdano. Posebna pravila omogućavaju razmatranje ličnosti i razvoja maloletnika, a ne samo pravne kvalifikacije dela.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu dela, dokaza, uzrasta, ranijeg života i ličnih prilika maloletnika.