Maloletnik prema kome se vodi krivični postupak uživa pojačanu procesnu zaštitu pred policijom, javnim tužilaštvom i sudom. Postupanje mora biti prilagođeno njegovom uzrastu, zrelosti i ličnim svojstvima, uz poštovanje dostojanstva i najboljeg interesa maloletnika.

Pre prvog saslušanja maloletnik mora biti jasno obavešten koje mu se delo stavlja na teret i da njegova izjava može biti korišćena kao dokaz. Ima pravo da ništa ne izjavi, da uskrati odgovor na pojedino pitanje, da slobodno iznese odbranu i da se poverljivo posavetuje sa braniocem. Maloletnik mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog krivičnog postupka, a branilac mora posedovati posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Kada policija prikuplja obaveštenja, razgovor obavlja policajac za maloletnike u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca. Prisustvo roditelja ne zamenjuje branioca. Za dokazivanje su značajni zapisnik ili službena beleška, pouke o pravima, podaci o prisutnim licima, način postavljanja pitanja i okolnosti u kojima je izjava data. Sud ocenjuje da li je dokaz pribavljen zakonito i da li se na njemu može zasnivati odluka.

U prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom maloletnik takođe ima posebna prava, ali se primenjuju pravila Zakona o prekršajima.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta i svojstva maloletnika, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti u konkretnom slučaju.

Vaspitni nalozi su posebne mere koje se mogu primeniti prema maloletniku za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Njihova svrha je da se, kada su ispunjeni zakonski uslovi, krivični postupak ne pokrene ili da se već pokrenuti postupak obustavi, uz uticaj na razvoj maloletnika i njegovo preuzimanje odgovornosti.

Uslov za primenu vaspitnog naloga jeste da maloletnik prizna krivično delo i pokaže odgovarajući odnos prema delu i oštećenom. Javno tužilaštvo ili sud cene prirodu i okolnosti dela, uzrast, zrelost, raniji život maloletnika, njegovu ličnost, odnos prema posledicama i spremnost da ispuni nalog.

Vaspitni nalog može obuhvatiti poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole ili odlazak na posao, rad bez naknade u humanitarnim organizacijama ili na poslovima društvenog i ekološkog sadržaja, odgovarajući pregled i lečenje ili uključivanje u savetovalište. Pri izboru se vodi računa da nalog bude prilagođen maloletniku i da ne ometa njegovo školovanje ili zaposlenje.

Za dokazivanje su značajni izjava maloletnika, podaci centra za socijalni rad, školska i medicinska dokumentacija, podaci o porodičnim prilikama, stav oštećenog i dokazi o izvršenju naloga. Maloletnik ima pravo na branioca i zaštitu svojih procesnih prava.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je krivični postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U krivičnom postupku prema maloletniku sud prvenstveno izriče vaspitne mere, čija svrha nije samo kažnjavanje, već zaštita, vaspitanje, razvoj i sprečavanje ponovnog vršenja krivičnih dela. Mlađem maloletniku mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijem maloletniku, pod zakonskim uslovima, izuzetno može izreći maloletnički zatvor.

Zakon poznaje tri grupe vaspitnih mera. Mere upozorenja i usmeravanja obuhvataju sudski ukor i posebne obaveze. Mere pojačanog nadzora mogu se sprovoditi od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, u drugoj porodici, od strane organa starateljstva ili uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi. Zavodske mere obuhvataju upućivanje u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom ili posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Pri izboru mere sud ceni uzrast i zrelost maloletnika, njegove lične osobine, porodične prilike, školovanje, ponašanje posle dela, odnos prema oštećenom, težinu i pobude dela, ranije izrečene mere i mogućnost njihove primene. Za dokazivanje su važni izveštaji centra za socijalni rad, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i drugih lica, kao i dokazi koje predloži odbrana. Maloletnik ima pravo na branioca tokom celog postupka pred javnim tužilaštvom i sudom.

Vaspitne mere u prekršajnom postupku uređene su Zakonom o prekršajima i o njima odlučuje prekršajni sud. Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Maloletnički zatvor je najstroža krivična sankcija prema maloletniku i može se izreći samo starijem maloletniku, odnosno licu koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo 16, a nije navršilo 18 godina. Izriče ga sud u krivičnom postupku, i to izuzetno, dok se mlađem maloletniku mogu izreći samo vaspitne mere.

Starijem maloletniku maloletnički zatvor može se izreći ako je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, a zbog visokog stepena krivice, prirode i težine dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru. Ispunjenost ovih uslova ne znači da se zatvor izriče automatski – sud mora posebno obrazložiti zašto blaža sankcija nije dovoljna.

Pri odlučivanju sud ceni uzrast i zrelost maloletnika, njegove lične i porodične prilike, pobude, način izvršenja i posledice dela, ponašanje posle događaja, odnos prema oštećenom, raniji život i mogućnost prevaspitavanja. Za dokazivanje mogu biti značajni izveštaj centra za socijalni rad, nalaz veštaka, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja, oštećenog i svedoka, kao i dokazi koje predloži odbrana. Maloletnik mora imati branioca tokom celog postupka pred javnim tužilaštvom i sudom.

Maloletnički zatvor nije sankcija u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom. Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Prekršajni postupak protiv maloletnika vodi se po pravilima Zakona o prekršajima, uz posebnu pažnju prema uzrastu, zrelosti i ličnim okolnostima maloletnika. Sud u svakom konkretnom slučaju ceni okolnosti pod kojima je prekršaj učinjen, kao i mere koje mogu biti odgovarajuće prema maloletniku.

Cilj postupanja prema maloletniku nije samo sankcija, već i uticaj na njegovo buduće ponašanje i poštovanje pravnog sistema.

Dete koje u vreme izvršenja prekršaja nije navršilo 14 godina ne može biti prekršajno odgovorno i protiv njega se ne može voditi prekršajni postupak niti mu se može izreći prekršajna sankcija. Odlučujući je uzrast deteta u trenutku kada je radnja navodno izvršena, a ne u vreme kada policija podnese zahtev ili prekršajni sud odlučuje.

Ako je postupak ipak pokrenut, potrebno je odmah ukazati na godine deteta. Za dokazivanje su značajni izvod iz matične knjige rođenih, lična isprava, podaci iz službenih evidencija, zahtev za pokretanje postupka i drugi dokazi o vremenu događaja i identitetu učinioca.

Neodgovornost deteta ne znači da roditelj, usvojilac ili staralac automatski odgovara za isti prekršaj. Njihova odgovornost može postojati samo pod uslovima propisanim zakonom, naročito ako je prekršaj učinjen zbog propuštanja dužnog nadzora, a lice koje je bilo dužno da vrši nadzor moglo je takav nadzor da sprovede. Prekršajni sud mora posebno utvrditi i dokazati taj propust; odgovornost roditelja ne može se zasnivati samo na srodstvu.

Položaj deteta mlađeg od 14 godina razlikuje se i od položaja maloletnog okrivljenog koji je navršio 14 godina. Takođe, prema detetu se ne može voditi ni krivični postupak, mada policija i drugi nadležni organi mogu preduzeti mere zaštite u skladu sa zakonom.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Sankcija u prekršajnom postupku zavisi prvenstveno od uzrasta maloletnika u vreme izvršenja prekršaja. Mlađem maloletniku, koji je navršio 14, ali ne i 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. Starijem maloletniku, uzrasta od 16 do 18 godina, prekršajni sud može izreći vaspitnu meru, kaznene poene ili kaznu. Ako to zahteva priroda prekršaja, može se izreći i zaštitna mera.

Vaspitne mere obuhvataju ukor, posebne obaveze i pojačani nadzor roditelja, usvojioca, staraoca ili organa starateljstva. Posebne obaveze mogu se odnositi na izvinjenje oštećenom, naknadu štete, izbegavanje određenih mesta ili lica, lečenje od zavisnosti, humanitarni rad ili uključivanje u školske aktivnosti.

Kazna se starijem maloletniku može izreći samo ako je mogao da shvati značaj svog postupka i upravlja svojim ponašanjem, a zbog težih posledica ili većeg stepena krivice vaspitna mera ne bi bila opravdana. Maloletnički zatvor izriče se izuzetno i može trajati najduže 30 dana.

Sud ceni uzrast, duševni razvoj, motive, porodične i životne prilike, težinu prekršaja i ranije mere. Za dokazivanje su važni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i dokazi odbrane. Maloletni okrivljeni ima pravo da iznese odbranu, predlaže dokaze i koristi pomoć branioca.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina pokretanja postupka. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U prekršajnom postupku maloletniku se mogu izreći mere upozorenja i usmeravanja ili mere pojačanog nadzora. Mlađem maloletniku, koji je u vreme izvršenja prekršaja imao od 14 do 16 godina, mogu se izreći samo vaspitne mere. One se mogu izreći i starijem maloletniku, uzrasta od 16 do 18 godina, ako prekršajni sud oceni da će se njima ostvariti svrha vaspitanja.

Mere upozorenja i usmeravanja jesu ukor i posebne obaveze. Sud može maloletniku naložiti da se izvini oštećenom, popravi ili nadoknadi štetu u okviru svojih mogućnosti, ne posećuje određena mesta ili izbegava društvo lica koja na njega negativno utiču, podvrgne se lečenju od zavisnosti, proveri znanje saobraćajnih propisa, obavlja humanitarni ili društveno koristan rad ili se uključi u školske sportske i druge aktivnosti.

Pojačani nadzor može vršiti roditelj, usvojilac ili staralac, a ako oni to ne mogu, organ starateljstva. Ova mera traje od tri meseca do jedne godine. Vaspitnu meru maloletniku može izreći samo sud.

Pri izboru mere cene se uzrast, duševni razvoj, lične osobine, motivi, porodične i životne prilike, težina prekršaja i ranije mere. Za dokazivanje su značajni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, iskazi roditelja i dokazi odbrane. Maloletni okrivljeni ima pravo da se izjasni, predlaže dokaze i koristi pomoć branioca.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, ličnosti maloletnika i načina pokretanja postupka. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Maloletnik protiv koga se vodi prekršajni postupak mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Ovo pravilo proizlazi iz shodne primene Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, na koju izričito upućuje Zakon o prekršajima. Branilac treba da bude advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Branioca mogu izabrati maloletnik, njegov roditelj, usvojilac, staralac ili drugo zakonom ovlašćeno lice. Ako branilac ne bude izabran, mora biti postavljen po službenoj dužnosti. Prisustvo roditelja ili zakonskog zastupnika ne zamenjuje branioca, jer njihove procesne uloge nisu iste.

Maloletni okrivljeni ima pravo da bude obavešten koji mu se prekršaj stavlja na teret, da ne iznese odbranu, uskrati odgovor na pitanje, poverljivo razgovara sa braniocem, razmatra spise i predlaže dokaze. Branilac prisustvuje saslušanju, ispituje svedoke, predlaže dokaze i podnosi pravne lekove.

Za ocenu zakonitosti važni su zapisnik o saslušanju, pouke o pravima, punomoćje ili rešenje o postavljenju branioca i podaci o prisutnim licima. Saslušanje bez branioca može dovesti u pitanje zakonitost postupka i upotrebljivost izjave u dokazivanju.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i sudsku praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Kada policija, postupajući u okviru krivičnog postupka ili provera koje mogu prethoditi postupku pred javnim tužilaštvom, prikuplja obaveštenja od maloletnika, primenjuju se posebna pravila namenjena zaštiti njegovih prava i interesa. Razgovor se obavlja u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca, a vodi ga policajac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Važno je utvrditi u kom svojstvu je maloletnik pozvan: kao građanin, oštećeni, svedok ili osumnjičeni. Od toga zavise način postupanja policije, obavezne pouke o pravima i mogućnost korišćenja prikupljenog sadržaja u dokazivanju. Ako se maloletnik saslušava kao osumnjičeni, mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom čitavog postupka. Maloletnik ima pravo da zna šta mu se stavlja na teret, da ne iznese odbranu, da ne odgovara na pitanja i da se pre saslušanja poverljivo posavetuje sa braniocem.

Za zakonitost postupanja značajni su poziv, službene beleške i zapisnici, pouke o pravima, prisustvo zakonom predviđenih lica i način na koji je izjava pribavljena. Ovi podaci mogu biti važni pred javnim tužilaštvom i sudom, kao i u odgovarajućem prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, uzrasta i svojstva maloletnika, kao i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu potrebno je proveriti prema okolnostima konkretnog slučaja.

Kada policija, postupajući po pravilima krivičnog postupka, prikuplja obaveštenja od maloletnika, razgovor se obavlja u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca, a vodi ga policajac za maloletnike sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Policija, prema tome, ne bi smela da obavi razgovor sa maloletnikom kao da je reč o punoletnom građaninu, bez primene posebnih zaštitnih pravila.

Neophodno je utvrditi u kom svojstvu je maloletnik pozvan: kao građanin, oštećeni, svedok ili osumnjičeni. Ako je osumnjičen za krivično delo, mora imati branioca od prvog saslušanja i tokom celog postupka. Prisustvo roditelja ne zamenjuje branioca. Maloletnik ima pravo da zna šta mu se stavlja na teret, da ništa ne izjavi, da ne odgovara na pojedina pitanja i da se poverljivo posavetuje sa braniocem. Kada roditelj zbog sukoba interesa ili drugih zakonskih razloga ne može da štiti interese deteta, mora se obezbediti odgovarajuća zaštita preko staraoca ili organa starateljstva.

Za dokazivanje su značajni poziv policije, zapisnik ili službena beleška, pouke o pravima, podaci o prisutnim licima i način pribavljanja izjave. Javno tužilaštvo i sud, odnosno prekršajni sud kada je reč o prekršajnom postupku, ocenjuju zakonitost postupanja i upotrebljivost pribavljenih dokaza.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta i svojstva maloletnika, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti u konkretnom slučaju.

Prekršajni sud vodi posebnu evidenciju za svakog maloletnika kome je izrečena vaspitna mera. Ovu evidenciju ne treba poistovećivati sa evidencijom izrečene kazne maloletničkog zatvora niti sa kaznenom evidencijom koja se vodi zbog krivičnih dela.

Zakonom o prekršajima propisano je da se maloletnom licu kazna maloletničkog zatvora briše iz evidencije po isteku dve godine od dana kada je kazna izvršena, zastarela ili oproštena, pod uslovom da u tom periodu nije izvršilo novi prekršaj. Brisanje se, dakle, ne računa od dana donošenja presude niti automatski od sticanja punoletstva.

Za proveru ispunjenosti uslova značajni su pravnosnažna odluka prekršajnog suda, vrsta izrečene sankcije, datum izvršenja, zastarelosti ili oproštaja kazne i podaci o eventualnom novom prekršaju. Potrebno je razlikovati brisanje kazne maloletničkog zatvora od posebne evidencije o vaspitnoj meri, za koju važe druga pravila.

Maloletni okrivljeni ima pravo na odbranu, uvid u spise i proveru podataka koji se vode o izrečenoj sankciji. Svaki predmet zahteva individualnu procenu odluke, vrste sankcije, proteka vremena i načina na koji je prekršajni postupak vođen. Važeće propise i stanje evidencije treba proveriti u konkretnom slučaju.

Sud koji je sudio u prvom stepenu vodi evidenciju o vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora. Sticanjem punoletstva evidencija ne prestaje automatski, ali su podaci o osudi na maloletnički zatvor posebno zaštićeni i ne mogu se davati bilo kome.

Ti podaci mogu se dostaviti samo sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa novim krivičnim postupkom, organu za izvršenje krivičnih sankcija, organima koji odlučuju o amnestiji, pomilovanju, rehabilitaciji ili prestanku pravnih posledica osude, organu starateljstva kada je to potrebno, kao i drugim nadležnim državnim organima kada je to posebno propisano zakonom. Poslodavac ili drugo privatno lice nema opšte pravo da dobije ove podatke.

Niko nema pravo da od građanina zahteva dokaz o osuđivanosti ili neosuđivanosti, dok građanin može tražiti podatke o sopstvenoj evidenciji. Podaci o brisanoj osudi ne mogu se dati nikome.

Za utvrđivanje statusa važni su pravnosnažna odluka, vrsta sankcije, podaci o njenom izvršenju i eventualna rehabilitacija. Svaki predmet zahteva individualnu procenu odluke, evidencije, proteka vremena i načina vođenja postupka. Važeće propise i stanje kaznene evidencije treba proveriti u konkretnom slučaju.

Odgovornost zavisi od uzrasta maloletnika i okolnosti izvršenja prekršaja. Protiv deteta mlađeg od 14 godina ne može se voditi prekršajni postupak. Maloletnik koji je navršio 14 godina može odgovarati prema posebnim pravilima, dok odgovornost roditelja, usvojioca, staraoca ili hranitelja nije automatska.

Ako je dete mlađe od 14 godina učinilo prekršaj zbog propuštanja dužnog nadzora, a roditelj ili drugo odgovorno lice bilo je u mogućnosti da takav nadzor vrši, to lice može biti kažnjeno kao da je samo učinilo prekršaj. Kada je učinilac maloletnik od 14 do 18 godina, roditelj može odgovarati samo ako je takva odgovornost propisana posebnim zakonom i ako je prekršaj posledica propuštanja dužnog nadzora.

Prekršajni sud mora utvrditi konkretnu dužnost nadzora, mogućnost roditelja da je izvršava, učinjeni propust i uzročnu vezu između tog propusta i prekršaja. Samo roditeljstvo, zajedničko prebivalište ili činjenica da je maloletnik učinio prekršaj nisu dovoljni za kažnjavanje.

Za dokazivanje mogu biti značajni iskazi roditelja i maloletnika, školska, medicinska i druga dokumentacija, podaci o tome gde se maloletnik nalazio, kome je bio poveren, ranijem ponašanju i merama koje je roditelj preduzimao. Okrivljeni roditelj ima pravo da iznese odbranu, predlaže dokaze i osporava navode policije ili drugog podnosioca zahteva.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, činjenica, dokaza i načina na koji je prekršajni postupak pokrenut. Važeće propise i sudsku praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

Kada je maloletnik svedok krivičnog dela ili prekršaja, način razgovora i ispitivanja mora biti prilagođen njegovom uzrastu, zrelosti i psihičkom stanju. Policija najčešće prikuplja obaveštenja, dok se dokazna radnja ispitivanja svedoka sprovodi pred javnim tužilaštvom ili sudom, odnosno pred prekršajnim sudom.

Maloletnik se ispituje obazrivo, tako da postupak ne utiče štetno na njegovo psihičko stanje i razvoj. Pitanja moraju biti jasna, razumljiva i nesugestivna. Kada je potrebno, ispitivanje se obavlja uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Posebno osetljiv svedok može biti ispitan iz odvojene prostorije, putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, bez neposrednog prisustva okrivljenog.

Maloletni svedok ima pravo na zaštitu privatnosti i dostojanstva, kao i da ne odgovori na pitanje ako bi time sebe ili blisko lice izložio krivičnom gonjenju, teškoj sramoti ili znatnoj materijalnoj šteti. Pod zakonskim uslovima može biti oslobođen dužnosti svedočenja zbog odnosa sa okrivljenim.

Za dokazivanje su značajni zapisnik i audio-video snimak ispitivanja, način postavljanja pitanja, prisutna lica, prethodni razgovori sa maloletnikom i eventualni nalaz stručnog lica. Odbrana ima pravo da predlaže pitanja i osporava pouzdanost iskaza, uz poštovanje zaštite maloletnika.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, svojstva svedoka, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut i vođen. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.

U postupku prema maloletniku ne utvrđuje se samo da li je izvršio krivično delo ili prekršaj, već i stepen njegove zrelosti, duševnog razvoja i sposobnosti da razume značenje svog postupanja. Kada se ove okolnosti ne mogu pouzdano utvrditi na osnovu drugih dokaza, javno tužilaštvo ili sud mogu odrediti psihološko, psihijatrijsko ili drugo odgovarajuće veštačenje.

Veštačenjem se mogu procenjivati intelektualna, emocionalna i socijalna zrelost, sposobnost rasuđivanja i upravljanja postupcima, razvoj ličnosti, eventualni psihički poremećaji, porodične prilike i rizik od ponavljanja ponašanja. U krivičnom postupku ovi nalazi mogu biti značajni za izbor vaspitne mere, ocenu uslova za maloletnički zatvor i način daljeg postupanja. U prekršajnom postupku prekršajni sud zrelost posebno ceni pri izboru vaspitne mere ili odlučivanju da li se starijem maloletniku može izreći kazna.

Pored nalaza i mišljenja veštaka, za dokazivanje su značajni izveštaj organa starateljstva, školska i medicinska dokumentacija, podaci o ranijem ponašanju, kao i iskazi roditelja, nastavnika i drugih lica koja poznaju maloletnika. Veštak daje stručno mišljenje, ali konačnu ocenu činjenica i odluku donosi sud.

Maloletnik ima pravo na branioca, uvid u nalaz i mišljenje, postavljanje pitanja veštaku, predlaganje dopune ili novog veštačenja i osporavanje nejasnog, nepotpunog ili protivrečnog nalaza.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu uzrasta, ličnosti, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut. Važeće propise i praksu treba proveriti prema konkretnom slučaju.