U praksi se izraz „prekršajna prijava“ često koristi za situacije kada je protiv određenog lica podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim prekršajnim sudom. U takvoj situaciji važno je pažljivo proveriti sadržinu zahteva, činjenični opis događaja, dokaznu dokumentaciju i rokove određene od strane suda ili drugog nadležnog organa.

U skladu sa odredbama Zakonom o prekršajima, okrivljeni u prekršajnom postupku ima pravo da se izjasni o navodima zahteva, predlaže dokaze i koristi druga procesna prava predviđena zakonom.

Način odbrane i procesna strategija zavise od vrste prekršaja, raspoloživih dokaza i okolnosti konkretnog slučaja, uključujući pitanja zakonitosti dokaza, pravilnosti utvrđivanja činjenica i poštovanja procesnih prava okrivljenog tokom postupka.

Da. Ukoliko ste uredno pozvani od strane Prekršajnog suda, dužni ste da se odazovete pozivu, osim ako postoje opravdani razlozi zbog kojih ste sprečeni da pristupite sudu. U tom slučaju potrebno je da o tome blagovremeno obavestite sud i dostavite odgovarajuće dokaze.

Neodazivanje sudskom pozivu može imati procesne posledice propisane Zakonom o prekršajima. Način postupanja zavisi od okolnosti konkretnog predmeta i procesne faze u kojoj se postupak nalazi.

Da. Okrivljeni u prekršajnom postupku ima pravo da iznese svoju odbranu, osporava navode zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i predlaže dokaze za koje smatra da su od značaja za pravilno i potpuno utvrđivanje činjenica.

Sud odlučuje koje će dokaze izvesti u skladu sa Zakonom o prekršajima, pri čemu je svaka odluka zasnovana na okolnostima konkretnog slučaja.

Zavisi od okolnosti konkretnog predmeta i dokaza kojima raspolaže sud. Kada je iskaz policijskog službenika značajan za utvrđivanje odlučnih činjenica, sud može odrediti njegovo saslušanje u svojstvu svedoka.

Okrivljeni ima pravo da prisustvuje izvođenju dokaza, postavlja pitanja svedocima preko suda i iznosi primedbe na izvedene dokaze, u skladu sa Zakonom o prekršajima.

Iskaz policijskog službenika predstavlja jedan od dokaza u prekršajnom postupku i ne znači da će sud automatski prihvatiti njegove navode kao tačne.

Okrivljeni ima pravo da iznese svoju odbranu, osporava navode iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, predlaže izvođenje drugih dokaza i ukaže na eventualne protivurečnosti između izvedenih dokaza. Sud donosi odluku na osnovu svih izvedenih dokaza i okolnosti konkretnog slučaja.

Prekršajni postupak mora biti vođen u rokovima propisanim Zakonom o prekršajima. Po isteku zakonom propisanih rokova može nastupiti zastarelost prekršajnog gonjenja ili izvršenja izrečene sankcije.

Da li je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost zavisi od vrste prekršaja, toka postupka i procesnih radnji koje su preduzimane tokom postupka.

U pojedinim slučajevima Prekršajni sud može održati ročište i doneti odluku i bez prisustva okrivljenog, ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi.

Ako ste sprečeni da pristupite sudu, preporučljivo je da o tome blagovremeno obavestite sud i dostavite odgovarajuće dokaze o razlozima odsustva.

Troškovi prekršajnog postupka određuju se u skladu sa Zakonom o prekršajima i zavise od ishoda postupka i okolnosti konkretnog predmeta.

Sud u svojoj odluci određuje ko snosi troškove postupka, vodeći računa o zakonskim odredbama i činjenicama utvrđenim tokom postupka.

Da. Okrivljeni u prekršajnom postupku ima pravo da angažuje branioca koji će mu pružati pravnu pomoć tokom postupka, prisustvovati saslušanjima, predlagati dokaze i koristiti druga procesna prava u skladu sa Zakonom o prekršajima.

Način vođenja odbrane zavisi od okolnosti konkretnog predmeta i vrste prekršaja koji je predmet postupka.

Okrivljeni nije dužan da iznosi odbranu niti da odgovara na pitanja ukoliko to ne želi. Ostvarivanje ovog prava ne može samo po sebi predstavljati osnov za zaključak da je okrivljeni odgovoran za prekršaj.

Odluka suda zasniva se na svim izvedenim dokazima i činjenicama utvrđenim tokom postupka, u skladu sa Zakonom o prekršajima.

Na saslušanju pred Prekršajnim sudom okrivljeni se upoznaje sa navodima zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i ima pravo da iznese svoju odbranu, predlaže dokaze, postavlja primedbe na izvedene dokaze i koristi druga procesna prava propisana zakonom.

Tok saslušanja i dalji tok postupka zavise od okolnosti konkretnog slučaja i dokaza koji se izvode pred sudom.

Prekršajni sud može narediti dovođenje okrivljenog ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu suda i ne opravda svoj izostanak, ili ako nije bilo moguće uredno dostaviti poziv, a iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva.

Dovođenje okrivljenog u prekršajnom postupku predstavlja izuzetnu meru. Sud je može narediti samo ako se činjenično stanje na drugi način ne bi moglo potpuno i pravilno utvrditi. Takođe, dovođenje se može narediti samo ako je u pozivu bilo naznačeno da okrivljeni može biti prinudno doveden ukoliko se ne odazove pozivu.

Naredba za dovođenje izdaje se u pisanoj formi i sadrži podatke potrebne za identifikaciju okrivljenog, razlog zbog koga se dovođenje naređuje, službeni pečat i potpis sudije. Naredbu izvršavaju ovlašćeni policijski službenici, koji okrivljenom predaju naredbu i pozivaju ga da pođe sa njima. Ako okrivljeni to odbije, može biti prinudno doveden.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove pozivu i ne opravda izostanak, sud može narediti i njegovo dovođenje.

U određenim slučajevima, kada se okrivljeni nalazi u bekstvu ili postoje okolnosti koje ukazuju da očigledno izbegava dovođenje, sud može izdati i opštu naredbu za dovođenje, koja se dostavlja policiji radi raspisivanja potrage.

Troškove dovođenja snosi lice koje je dovedeno. Zbog toga je važno da okrivljeni po prijemu poziva Prekršajnog suda proveri datum ročišta, svoj procesni položaj, posledice neodazivanja i mogućnost blagovremenog opravdanja izostanka.

Prekršajni nalog se izdaje kada je za određeni prekršaj zakonom ili drugim propisom predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. U takvim slučajevima, po pravilu, ne podnosi se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, već ovlašćeni organ izdaje prekršajni nalog.

Prekršajni nalog može izdati ovlašćeni organ ili ovlašćeno službeno lice ako je prekršaj utvrđen neposrednim opažanjem, prilikom kontrole, nadzora ili pregleda, uvidom u službenu evidenciju, korišćenjem uređaja za nadzor ili merenje, kao i tokom inspekcijskog ili drugog nadzora.

Za svakog učinioca prekršaja izdaje se poseban prekršajni nalog. Prekršajni nalog se ne može izdati maloletniku.

Prekršajni nalog mora biti izdat u pisanoj formi, a može biti izdat i u elektronskoj formi. On treba da sadrži podatke o organu koji ga izdaje, službenom licu, licu protiv koga je izdat, opis radnje iz koje proizlazi prekršaj, vreme i mesto izvršenja, pravnu kvalifikaciju prekršaja, iznos novčane kazne, uputstvo za plaćanje, kao i pouke i upozorenja licu protiv koga je nalog izdat.

Kod saobraćajnih prekršaja učinjenih motornim vozilom, prekršajni nalog sadrži i podatke o vozilu, registrarskom broju, saobraćajnoj dozvoli i, ako je poznat, broj vozačke dozvole vozača.

Po prijemu prekršajnog naloga važno je proveriti da li su pravilno navedeni podaci o licu, vozilu, mestu i vremenu izvršenja, opis prekršaja, pravna kvalifikacija, iznos kazne i pouka o pravima. Od toga može zavisiti dalje postupanje povodom prekršajnog naloga.

Prekršajni nalog mora da sadrži pouke i upozorenja licu protiv koga je izdat. Ove pouke su važne jer objašnjavaju koje mogućnosti postoje nakon prijema prekršajnog naloga, koji rokovi važe i kakve posledice mogu nastupiti ako se u roku ne postupi.

Ako lice prihvata odgovornost za prekršaj, može u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga da plati polovinu izrečene novčane kazne. U tom slučaju oslobađa se plaćanja druge polovine kazne, u skladu sa Zakonom o prekršajima.

Ako lice ne prihvata odgovornost za prekršaj, ima pravo da u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga zahteva sudsko odlučivanje. To se čini tako što se prekršajni nalog lično ili putem pošte predaje nadležnom prekršajnom sudu, uz naznačenje da se traži sudsko odlučivanje.

Ukoliko lice zatraži sudsko odlučivanje, a sud kasnije utvrdi da je odgovorno za prekršaj, pored novčane kazne mogu nastati i troškovi prekršajnog postupka. Zbog toga je važno pažljivo proveriti sadržinu prekršajnog naloga, opis prekršaja, vreme i mesto izvršenja, pravnu kvalifikaciju, dokaze i pouku o pravima.

Ako lice u roku od osam dana ne plati kaznu i ne zatraži sudsko odlučivanje, prekršajni nalog postaje konačan i izvršan. U slučaju prinudnog izvršenja, mogu nastati i troškovi izvršenja.

Prekršajni nalog se po pravilu uručuje licu za koje se smatra da je učinilo prekršaj. Potpisom se potvrđuje prijem naloga. Ako lice odbije da primi prekršajni nalog, službeno lice će ga upozoriti na posledice odbijanja prijema i uneti zabelešku u nalog, pri čemu se smatra da je prekršajni nalog uručen.

Ako lice prilikom izdavanja naloga izjavi da će zahtevati sudsko odlučivanje, organ koji izdaje nalog može, u dogovoru sa nadležnim sudom, odmah odrediti datum pretresa. Ako se okrivljeni ne pojavi na zakazanom pretresu i ne opravda izostanak, smatraće se da je odustao od zahteva za sudsko odlučivanje.

Zbog kratkog roka od osam dana, po prijemu prekršajnog naloga važno je blagovremeno proveriti da li se prihvata odgovornost, da li postoje razlozi za sudsko odlučivanje i koje procesne posledice može imati svaka od mogućih odluka.

Nakon prijema prekršajnog naloga, lice protiv koga je nalog izdat ima nekoliko mogućnosti, u zavisnosti od toga da li prihvata odgovornost za prekršaj ili želi da o nalogu odlučuje sud.

Ako lice prihvata odgovornost, može u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga da plati polovinu izrečene novčane kazne. Plaćanjem polovine kazne u ovom roku, lice se oslobađa plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Ako lice ne prihvata odgovornost za prekršaj, može u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga da podnese zahtev za sudsko odlučivanje. To se čini tako što se potpisani prekršajni nalog lično ili putem pošte dostavlja nadležnom prekršajnom sudu. Podnošenjem zahteva za sudsko odlučivanje lice stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku.

Kada se zahtev za sudsko odlučivanje podnosi putem pošte, uz potpisani prekršajni nalog moguće je priložiti i pisanu odbranu, kao i dostaviti ili predložiti dokaze. Sud nakon prijema zahteva ispituje zahtev, donosi rešenje o pokretanju postupka i poziva organ koji je izdao prekršajni nalog da se izjasni i dostavi ili predloži dokaze o učinjenom prekršaju.

Kada sud pokrene postupak po zahtevu za sudsko odlučivanje, smatra se da novčana kazna iz prekršajnog naloga nije izrečena, osim u slučaju kada okrivljeni odustane od zahteva ili se ne pojavi na prvom ročištu bez opravdanja.

Ako lice u roku od osam dana ne plati kaznu i ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje, smatra se da je prihvatilo odgovornost propuštanjem. U tom slučaju prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, a neplaćena novčana kazna može biti uneta u registar i predmet izvršenja.

Lice može prihvatiti odgovornost i nakon isteka roka od osam dana, ako pre pokretanja postupka izvršenja dobrovoljno plati celokupan iznos izrečene novčane kazne.

Ako sud u postupku po zahtevu za sudsko odlučivanje utvrdi da je okrivljeni odgovoran za prekršaj, okrivljeni može biti obavezan da plati novčanu kaznu u punom iznosu, kao i troškove prekršajnog postupka.

Okrivljeni koji je podneo zahtev za sudsko odlučivanje može od tog zahteva odustati najkasnije na prvom ročištu. Takođe, smatraće se da je odustao ako se, iako uredno pozvan, ne pojavi na prvom ročištu i ne opravda izostanak.

Zbog kratkog roka od osam dana, po prijemu prekršajnog naloga važno je proveriti datum prijema, opis prekršaja, pravnu kvalifikaciju, iznos kazne, pouku o pravima i mogućnost podnošenja zahteva za sudsko odlučivanje.

Kada lice protiv koga je izdat prekršajni nalog ne prihvata odgovornost za prekršaj, može u zakonskom roku da podnese zahtev za sudsko odlučivanje. Nakon toga Prekršajni sud najpre ispituje da li je zahtev blagovremen, potpisan i podoban za postupanje.

Ako je zahtev za sudsko odlučivanje neblagovremen ili nije potpisan, sud će ga odbaciti rešenjem. U tom slučaju prekršajni nalog postaje konačan i izvršan, a izrečena novčana kazna se unosi u registar prekršajnih sankcija.

Protiv rešenja kojim je zahtev odbačen okrivljeni ima pravo žalbe u roku od osam dana, ali žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Ako je prekršajni nalog koji je dostavljen sudu nečitak ili ne sadrži sve podatke koji su potrebni za postupanje, sud može zatražiti od organa koji je izdao prekršajni nalog da ga uredi. To se posebno odnosi na situacije kada nisu jasno navedeni činjenični opis radnje, vreme i mesto izvršenja prekršaja ili drugi podaci značajni za odlučivanje.

Ako sud ne odbaci zahtev za sudsko odlučivanje, doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka. Tada se postupak nastavlja pred Prekršajnim sudom, a organ koji je izdao prekršajni nalog obaveštava se da je postupak pokrenut i poziva se da dostavi ili predloži dokaze kojima raspolaže.

Podnošenje zahteva za sudsko odlučivanje znači da lice stiče svojstvo okrivljenog u prekršajnom postupku. U toj fazi mogu biti značajni pisana odbrana, dokazi, predlozi za saslušanje svedoka, uvid u dokumentaciju, snimke, službene evidencije ili druge dokaze od značaja za konkretan prekršaj.

Zbog kratkih rokova i mogućih posledica odbacivanja zahteva, važno je da se pre podnošenja zahteva proveri datum prijema prekršajnog naloga, potpis, nadležni sud, sadržina naloga, opis prekršaja, vreme i mesto izvršenja, pravna kvalifikacija i dokazi na kojima se nalog zasniva.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je akt kojim se pred prekršajnim sudom pokreće postupak protiv lica za koje se tvrdi da je učinilo prekršaj. U praksi se najčešće podnosi nakon postupanja policije, inspekcije ili drugog ovlašćenog organa.

Prema Zakonu o prekršajima, zahtev može podneti ovlašćeni organ ili oštećeni. Ovlašćeni organi mogu biti organi uprave, ovlašćeni inspektori, javno tužilaštvo i drugi organi ili organizacije koje vrše javna ovlašćenja, ako je nadzor nad određenim propisom u njihovoj nadležnosti.

Podnošenje zahteva ne znači da je lice već odgovorno za prekršaj. U prekršajnom postupku sud tek utvrđuje da li je prekršaj učinjen, da li postoje elementi odgovornosti, da li je postupak pravilno pokrenut i kojim dokazima se navodi iz zahteva potvrđuju.

Za odbranu okrivljenog mogu biti značajni sadržina zahteva, opis radnje, vreme i mesto događaja, dokazi koje je podnosilac predložio, zakonitost postupanja organa, iskazi svedoka i druga dokumentacija.

Okrivljeni ima pravo da se izjasni o navodima iz zahteva, da iznese odbranu, predloži dokaze i ospori dokaze protiv sebe. To je posebno važno u predmetima koji se vode pred prekršajnim sudom u Beogradu i drugim sudovima, jer se odluka ne sme zasnivati samo na pretpostavkama.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka je pisani akt kojim se pred prekršajnim sudom pokreće postupak protiv lica za koje se tvrdi da je učinilo prekršaj. Njegova sadržina je važna jer se na osnovu zahteva određuje predmet postupka i granice u kojima sud odlučuje.

Prema Zakonu o prekršajima, zahtev treba da sadrži podatke o podnosiocu, sudu kome se podnosi, okrivljenom, kao i činjenični opis radnje iz koje proizlaze obeležja prekršaja. Posebno su važni vreme i mesto događaja, okolnosti pod kojima je radnja učinjena, propis koji se primenjuje i predlog dokaza koje treba izvesti.

Za odbranu okrivljenog značajno je da zahtev bude dovoljno određen. Nejasan ili nepotpun opis radnje može otežati izjašnjenje o navodima, predlaganje dokaza i ostvarivanje prava okrivljenog u prekršajnom postupku.

U dokazivanju mogu biti značajni policijski zapisnici, iskazi svedoka, službene beleške, fotografije, video-snimci, pisana dokumentacija i drugi dokazi koje predloži podnosilac zahteva ili odbrana.

Zahtev treba da sadrži i podatak da li je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup, jer se ne može zanemariti odnos između različitih postupaka za isti događaj.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu sadržine zahteva, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut.

Kada prekršajni sud primi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, najpre ispituje da li postoje uslovi da se postupak pokrene. To znači da sud proverava da li zahtev sadrži potrebne podatke, da li je dovoljno određen i da li se iz njega može razumeti koji se prekršaj okrivljenom stavlja na teret.

Zakon o prekršajima propisuje da se zahtev podnosi u potrebnom broju primeraka, za svakog okrivljenog i za sud. Ako zahtev ne sadrži sve zakonom propisane podatke, sud će od podnosioca tražiti da ga dopuni u određenom roku, koji ne može biti duži od 15 dana.

Ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u ostavljenom roku, smatra se da je odustao od zahteva, pa se zahtev rešenjem odbacuje. Zbog toga sadržina zahteva, opis radnje, vreme i mesto događaja, predloženi dokazi i podaci o okrivljenom mogu imati značaj za dalji tok postupka.

Posebno je važno i pitanje da li se povodom istog događaja već vodi krivični postupak ili postupak za privredni prestup. U takvoj situaciji prekršajni sud dostavlja spise nadležnom sudu na dalje postupanje.

Za odbranu okrivljenog značajno je da se proveri da li je zahtev uredan, potpun i pravilno podnet, kao i da li postoje procesne smetnje za vođenje postupka.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu sadržine zahteva, činjenica, dokaza i načina na koji je postupak pokrenut.

Prekršajni postupak se ne pokreće automatski samim podnošenjem zahteva. Kada prekršajni sud primi zahtev, dužan je da ispita da li postoje zakonski uslovi za pokretanje postupka protiv okrivljenog.

Zakon o prekršajima propisuje da će sud zahtev odbaciti rešenjem ako utvrdi da ti uslovi ne postoje. To može biti slučaj kada radnja opisana u zahtevu nije prekršaj, kada sud nije stvarno nadležan, kada postoje osnovi koji isključuju odgovornost okrivljenog ili kada je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka.

Zahtev se može odbaciti i ako ga je podneo neovlašćeni organ ili neovlašćeno lice, kao i kada postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne može pokrenuti.

Za odbranu okrivljenog značajno je da se već na početku postupka proveri sadržina zahteva, opis radnje, vreme i mesto događaja, nadležnost suda, ovlašćenje podnosioca i postojanje eventualnih procesnih smetnji.

Odbacivanje zahteva ne predstavlja odluku o krivici, već procesnu odluku da nisu ispunjeni uslovi da se prekršajni postupak pokrene. Podnosilac zahteva ima pravo žalbe u roku propisanom zakonom.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza i načina na koji je zahtev podnet i ispitan pred sudom.

Rešenje o pokretanju prekršajnog postupka donosi prekršajni sud kada oceni da zahtev za pokretanje postupka ne treba odbaciti. Tim rešenjem postupak formalno počinje protiv određenog okrivljenog i u vezi sa određenim prekršajem.

Zakon o prekršajima propisuje da rešenje sadrži označenje lica protiv koga se postupak pokreće i pravnu kvalifikaciju prekršaja. Ako se zahtev odnosi na više lica ili više prekršaja, u rešenju moraju biti naznačena sva lica i pravna kvalifikacija za svaki prekršaj.

Protiv rešenja o pokretanju prekršajnog postupka nije dozvoljena žalba, ali to ne znači da je odgovornost okrivljenog već utvrđena. U nastavku postupka sud izvodi dokaze, saslušava okrivljenog i svedoke, ceni dokumentaciju i proverava da li su ispunjeni uslovi za prekršajnu odgovornost.

Za odbranu okrivljenog značajno je da se proveri na koji događaj se postupak odnosi, kako je opisana radnja, koja pravna kvalifikacija je navedena i da li dokazi zaista potvrđuju navode iz zahteva.

Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom iz zahteva ili rešenja, što znači da je tokom postupka moguće drugačije pravno ceniti utvrđene činjenice.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, pravne kvalifikacije i načina na koji je postupak pokrenut.

Poziv je osnovna mera kojom prekršajni sud obezbeđuje prisustvo okrivljenog i uspešno vođenje prekršajnog postupka. Zakonom o prekršajima propisano je da se, pored poziva, mogu primeniti i druge mere: dovođenje, jemstvo i zadržavanje.

Sud je dužan da vodi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom. Zbog toga je pozivanje okrivljenog redovan način obezbeđenja njegovog učešća u postupku.

Poziv mora da sadrži naziv suda, podatke o okrivljenom, pravnu kvalifikaciju prekršaja, mesto, dan i čas dolaska, kao i naznaku da se lice poziva u svojstvu okrivljenog. Kada se okrivljeni prvi put poziva, uz poziv mu se dostavlja i primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Važno je da okrivljeni iz poziva vidi da li mora lično da pristupi radi saslušanja ili odbranu može dati pisanim putem. Prilikom prvog pozivanja mora biti poučen i o pravu da uzme branioca, kao i da branilac može prisustvovati njegovom saslušanju.

Ako je lično saslušanje neophodno, poziv može sadržati upozorenje da će okrivljeni u slučaju neopravdanog nedolaska biti doveden. Ako prisustvo nije neophodno, sud može doneti odluku i bez saslušanja.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu poziva, sadržine zahteva, prava okrivljenog i načina na koji se postupak vodi pred sudom.

Dovođenje je izuzetna mera kojom prekršajni sud obezbeđuje prisustvo okrivljenog kada se činjenice ne mogu potpuno i pravilno utvrditi na drugi način. Ono se ne određuje automatski zbog svakog nedolaska pred sud.

Prema Zakonu o prekršajima, dovođenje se može narediti ako se uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu i ne opravda izostanak. Mera se može primeniti i kada uredna dostava nije izvršena, ali iz okolnosti očigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva.

Važan uslov je da je u pozivu prethodno bilo navedeno upozorenje da će okrivljeni biti prinudno doveden ako se ne odazove. Bez takvog upozorenja ne bi bili ispunjeni zakonski uslovi za izdavanje naredbe.

Naredba za dovođenje izdaje se u pisanoj formi i sadrži podatke potrebne za identifikaciju okrivljenog, razlog dovođenja, oznaku policijske uprave kojoj se upućuje, pečat suda i potpis sudije. Naredbu izvršavaju ovlašćeni policijski službenici, a troškove dovođenja snosi dovedeno lice.

Za odbranu okrivljenog značajno je proveriti urednost dostave, sadržinu poziva, postojanje upozorenja, razloge izostanka i da li je sud mogao sprovesti postupak primenom blaže mere.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu procesnih uslova, dokaza i okolnosti zbog kojih je naredba za dovođenje izdata.

Opšta naredba za dovođenje predstavlja posebnu meru u prekršajnom postupku koja se može odrediti kada je protiv okrivljenog postupak već pokrenut, a on se nalazi u bekstvu ili očigledno izbegava izvršenje ranije izdate naredbe za dovođenje.

Prekršajni sud ovu naredbu dostavlja policiji radi raspisivanja potrage. Potragu raspisuje policijski organ nadležan prema mestu suda pred kojim se vodi prekršajni postupak.

Ako pronađeni okrivljeni ne može odmah biti priveden sudu, ovlašćeni policijski službenik može ga zadržati najduže 24 časa od trenutka pronalaska. Takvo zadržavanje služi isključivo obezbeđenju njegovog dovođenja pred sud i mora biti sprovedeno pod uslovima propisanim zakonom.

Za odbranu okrivljenog značajno je proveriti da li je prethodna naredba za dovođenje pravilno izdata, da li zaista postoje okolnosti koje ukazuju na bekstvo ili izbegavanje dovođenja i da li su ispunjeni uslovi za raspisivanje potrage.

Sud je dužan da opštu naredbu odmah povuče kada je lice pronađeno, kada nastupi zastarelost vođenja prekršajnog postupka ili izvršenja sankcije, kao i kada prestanu drugi razlozi zbog kojih je potraga određena.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu razloga za izdavanje naredbe, načina njenog izvršenja i poštovanja prava okrivljenog.

Ovlašćeni policijski službenici mogu i bez naredbe suda privesti lice zatečeno u izvršenju prekršaja, ali samo pod uslovima propisanim Zakonom o prekršajima. Privođenje se mora izvršiti bez odlaganja.

Ova mera može se primeniti kada identitet lica nije moguće utvrditi, kada ono nema prebivalište ili boravište, kada bi odlaskom u inostranstvo moglo izbeći odgovornost ili kada je privođenje potrebno da bi se sprečilo nastavljanje ili ponavljanje prekršaja i izbegavanje postupka.

Ako osumnjičeni ne može odmah biti priveden prekršajnom sudu, policija ga može zadržati najduže 24 časa, pod uslovom da postoji opasnost od bekstva ili neposrednog nastavka vršenja prekršaja.

O zadržavanju se donosi pisano rešenje. Zadržano lice i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od četiri časa od dostavljanja rešenja, a o žalbi odlučuje nadležni sudija u naredna četiri časa. Zadržano lice ima i pravo da se o meri bez odlaganja obavesti lice po njegovom izboru.

Posebna zaštita važi za maloletnike, kojima se zadržavanje može odrediti samo naredbom suda.

Za odbranu su značajni razlozi privođenja, sadržina rešenja, trajanje zadržavanja i poštovanje prava zadržanog lica. Svaki predmet zahteva individualnu procenu zakonitosti postupanja policije i svih okolnosti konkretnog slučaja.

Zadržavanje okrivljenog je izuzetna mera koju u prekršajnom postupku može odrediti sud, pod uslovima propisanim Zakonom o prekršajima. Ova mera ne služi kažnjavanju, već obezbeđenju prisustva okrivljenog i sprečavanju daljeg vršenja prekršaja.

Sud može odrediti zadržavanje kada nije moguće utvrditi identitet, prebivalište ili boravište okrivljenog, a postoji osnovana sumnja da će pobeći. Zadržavanje je moguće i ako bi odlaskom u inostranstvo mogao izbeći odgovornost za prekršaj za koji je propisana kazna zatvora, kao i kada je zatečen u vršenju prekršaja i postoji potreba da se spreči njegovo nastavljanje.

O zadržavanju sud donosi pisanu naredbu, u kojoj moraju biti navedeni vreme početka i zakonski osnov mere. Zadržavanje ne može trajati duže od 24 časa, a naredba se saopštava okrivljenom uz njegov potpis.

Zadržani okrivljeni ima pravo da bez odlaganja obavesti lice po svom izboru i branioca. Stranom državljaninu mora se omogućiti obaveštavanje diplomatsko-konzularnog predstavnika njegove države. Kada je zadržan maloletnik, sud obaveštava članove porodice ili lice koje se o njemu stara.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu razloga za zadržavanje, sadržine naredbe, trajanja mere i poštovanja prava okrivljenog.

Lice zatečeno u izvršenju prekršaja pod dejstvom alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci može biti zadržano ako postoji opasnost da će nastaviti sa vršenjem prekršaja. Zadržavanje se određuje naredbom suda ili rešenjem ovlašćenog policijskog službenika.

Prema Zakonu o prekršajima, ova mera može trajati do otrežnjenja, ali najduže 12 časova. Cilj zadržavanja nije kažnjavanje, već sprečavanje neposrednog ponavljanja protivpravnog ponašanja i zaštita bezbednosti.

Za vozača motornog vozila zadržavanje je obavezno kada je utvrđeno više od 1,20 mg/ml alkohola u krvi ili kada je pod dejstvom drugih omamljujućih sredstava. Obavezno zadržavanje primenjuje se i kada lice odbije ispitivanje na prisustvo alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci.

Za odbranu okrivljenog značajni mogu biti način i vreme testiranja, ispravnost uređaja, sadržina zapisnika i rešenja o zadržavanju, ponašanje policijskih službenika, trajanje mere i poštovanje prava zadržanog lica.

Kada je zadržan maloletnik, sud će, ako je moguće, obavestiti članove porodice ili drugo lice koje se o njemu stara.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu razloga za zadržavanje, sprovedenog dokazivanja i zakonitosti postupanja policije.

Sporazum o priznanju predstavlja mogućnost da se u prekršajnom postupku, pod zakonom propisanim uslovima, okrivljeni i ovlašćeni podnosilac zahteva saglase o priznanju prekršaja i uslovima pod kojima će se postupak okončati.

Predlog za zaključenje sporazuma može dati ovlašćeni podnosilac zahteva okrivljenom ili njegovom braniocu, ali i okrivljeni ili branilac mogu sami predložiti zaključenje sporazuma. Nakon toga mogu se voditi pregovori o uslovima priznanja prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Sporazum se može zaključiti kada se postupak vodi za jedan prekršaj ili za više prekršaja u sticaju, a sudu se može dostaviti sve do donošenja prvostepene odluke.

Za odbranu okrivljenog posebno je važno proceniti sadržinu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, raspoložive dokaze, pravnu kvalifikaciju, moguće sankcije i druge posledice pre nego što se donese odluka o priznanju.

Sporazum o priznanju nije moguć za prekršaj za koji se izdaje prekršajni nalog.

Zaključenje sporazuma ne predstavlja automatsko rešenje za svaki predmet. Svaki prekršajni postupak zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, procesnog položaja okrivljenog i posledica koje sporazum može imati.

Sporazum o priznanju prekršaja je pisani dogovor između okrivljenog i ovlašćenog podnosioca zahteva o priznanju prekršaja i uslovima pod kojima će se postupak okončati, uz naknadnu odluku prekršajnog suda.

Prema Zakonu o prekršajima, sporazum sadrži opis prekršaja, priznanje okrivljenog da je delo učinio, kao i dogovor o vrsti i visini kazne ili drugim prekršajnim sankcijama.

Sporazum može obuhvatiti i troškove postupka, oduzimanje imovinske koristi, povraćaj predmeta i imovinskopravni zahtev, ako je postavljen. U njemu se može urediti i odustajanje od prekršajnog gonjenja za druge prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom.

Posebno je značajno da se okrivljeni, podnosilac zahteva i branilac odriču prava na žalbu protiv odluke suda donete na osnovu prihvaćenog sporazuma. Zbog toga je pre potpisivanja važno sagledati sadržinu zahteva, dokaze, pravnu kvalifikaciju, moguću kaznu i druge posledice priznanja.

Stranke se, pod zakonskim uslovima, mogu sporazumeti i o zaštitnoj meri, uključujući njeno izricanje u manjem obimu ili neizricanje.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, sankcija i posledica koje sporazum može imati po prava i položaj okrivljenog.

O sporazumu o priznanju prekršaja odlučuje prekršajni sud, koji sporazum može usvojiti, odbiti ili odbaciti. Sud zato ne prihvata sporazum automatski, već proverava da li su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Sporazum će biti odbačen ako je podnet nakon donošenja prvostepene odluke. Kada odlučuje o njegovom prihvatanju, sud proverava da li je okrivljeni prekršaj priznao svesno i dobrovoljno, da li razume posledice priznanja i da li mu je jasno da se prihvatanjem sporazuma odriče prava na suđenje i žalbu protiv odluke donete na osnovu sporazuma.

Sud proverava i da li je sporazum zaključen u skladu sa Zakonom o prekršajima i da li njime nisu povređena prava oštećenog.

Ako neki od ovih uslova nije ispunjen, sud odbija sporazum. Važno je da priznanje koje je okrivljeni dao u sporazumu koji sud nije prihvatio ne može biti korišćeno kao dokaz u daljem prekršajnom postupku.

Za odbranu okrivljenog značajno je da se pre zaključivanja sporazuma pažljivo procene sadržina zahteva, dokazi, pravna kvalifikacija, sankcije i posledice odricanja od prava na suđenje i žalbu.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza i procesnog položaja okrivljenog pre donošenja odluke o sporazumu.

Pravo na žalbu zavisi od toga da li je prekršajni sud sporazum o priznanju prihvatio ili odbio.

Ako sud donese rešenje kojim odbija sporazum o priznanju, ovlašćeni podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Drugačija pravila važe kada sud sporazum prihvati. Protiv presude kojom se sporazum o priznanju usvaja žalba nije dozvoljena. Sud tada okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu ili drugu prekršajnu sankciju u skladu sa sadržajem sporazuma.

Presuda mora odgovarati onome što je dogovoreno u sporazumu, uključujući pitanja kazne, drugih sankcija, troškova postupka i drugih posledica koje su njime uređene.

Zbog toga je za odbranu okrivljenog posebno značajno da pre zaključenja sporazuma budu pažljivo razmotreni dokazi, pravna kvalifikacija prekršaja, visina i vrsta sankcije, eventualne zaštitne mere i posledice odricanja od prava na žalbu.

Sporazum o priznanju može biti značajan procesni institut, ali njegova opravdanost zavisi od okolnosti konkretnog prekršajnog postupka.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, sadržine sporazuma i posledica koje njegova sudska potvrda može imati po položaj okrivljenog.

Pravno lice može odgovarati za prekršaj kada je on učinjen radnjom ili propustom organa upravljanja, odgovornog lica ili drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u njegovo ime.

Prema Zakonu o prekršajima, odgovornost može postojati i kada organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja, kao i kada odgovorno lice propusti dužan nadzor ili kontrolu nad fizičkim licem koje učini prekršaj.

Odgovornost pravnog lica ne mora zavisiti od toga da li je odgovorno lice u istom postupku oglašeno odgovornim. U određenim situacijama pravno lice može odgovarati i kada je postupak protiv odgovornog lica obustavljen, kada je ono oslobođeno ili kada nije moguće utvrditi ko je odgovorno lice.

Za odbranu pravnog lica značajno je ispitati ko je preduzeo spornu radnju, u čije ime je postupao, da li je postojao propust u nadzoru ili kontroli i kojim dokazima se povezuje postupanje fizičkog lica sa pravnim licem.

Posebna pravila važe kada pravno lice prestane da postoji ili se nalazi u stečaju, uključujući pitanje pravnog sledbeništva i vrste sankcija koje se mogu izreći.

Svaki prekršajni predmet zahteva individualnu procenu organizacije odgovornosti, radnji odgovornih lica, dokaza i konkretnih okolnosti slučaja.

Odgovorno lice, u smislu Zakona o prekršajima, jeste lice kome su u pravnom licu povereni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje obavlja određene dužnosti u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

U prekršajnom postupku nije dovoljno samo utvrditi formalnu funkciju određenog lica. Za odgovornost mogu biti značajni stvarni obim njegovih ovlašćenja, poslovi koji su mu bili povereni, konkretne obaveze koje je imao i mogućnost da utiče na sprečavanje izvršenja prekršaja.

Odgovorno lice neće odgovarati ako je postupalo po naređenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je prema zakonu, drugom propisu ili internom aktu bilo dužno da preduzme radi sprečavanja prekršaja.

Za odbranu su zato značajni akti o sistematizaciji, odluke o ovlašćenjima, interna pravila, pisani nalozi, poslovna dokumentacija i drugi dokazi koji pokazuju ko je bio nadležan za određeni posao i koje su mere zaista preduzete.

Odgovornost odgovornog lica ne prestaje automatski prestankom radnog odnosa niti prestankom postojanja pravnog lica.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu stvarnih ovlašćenja, konkretnih obaveza, preduzetih radnji i dokaza na kojima se zasniva prekršajna odgovornost.

Strano fizičko lice, strano pravno lice i odgovorno lice mogu odgovarati za prekršaj prema pravilima Zakona o prekršajima, pod uslovima koji se primenjuju i na domaća lica.

Kada je reč o stranom pravnom licu i njegovom odgovornom licu, za prekršaj učinjen na teritoriji Republike Srbije odgovornost može postojati ako strano pravno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavništvo u Srbiji ili je prekršaj učinjen njegovim prevoznim sredstvom, osim ako posebnim propisom nije drugačije određeno.

U prekršajnom postupku mogu biti značajni dokazi o mestu i vremenu izvršenja prekršaja, statusu pravnog lica, postojanju poslovne jedinice ili predstavništva u Srbiji, ovlašćenjima odgovornog lica i vezi konkretnog prevoznog sredstva sa stranim pravnim licem.

Za odbranu je važno ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za odgovornost, koji se propis primenjuje na konkretan događaj i da li su činjenice na kojima se zasniva zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pravilno utvrđene i dokazane.

Svaki predmet zahteva individualnu procenu činjenica, dokaza, statusa stranog lica i načina na koji je prekršajni postupak pokrenut.