Maloletnik u prekršajnom postupku - šta roditelj treba da zna?
Prekršajni postupak prema maloletniku vodi prekršajni sud po posebnim pravilima Zakona o prekršajima. Najvažnija početna činjenica jeste uzrast u vreme navodnog prekršaja. Dete mlađe od 14 godina ne može biti prekršajno odgovorno. Mlađem maloletniku od 14 do 16 godina mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijem maloletniku od 16 do 18 godina, pod zakonskim uslovima, mogu izreći i kazna ili kazneni poeni.
Roditelj ima pravo da bude obavešten, upozna se sa tokom postupka, daje predloge i ukaže na činjenice i dokaze. Ipak, roditelj nije okrivljeni umesto maloletnika, niti njegova odgovornost nastaje automatski zato što je roditelj. Procesni položaj maloletnika, roditelja, branioca i organa starateljstva mora se posmatrati odvojeno.
Zašto je uzrast u vreme prekršaja presudan?
Ako lice u vreme događaja nije navršilo 14 godina, protiv njega se ne može voditi prekršajni postupak. Ako je postupak ipak pokrenut, sud ga obustavlja i o događaju obaveštava roditelja, usvojitelja ili staraoca i organ starateljstva, a po potrebi može obavestiti i školu ili ustanovu u kojoj je dete smešteno. Kasnije navršavanje 14 godina ne menja ovu posledicu.
Mlađi maloletnik je lice koje je navršilo 14, ali ne i 16 godina. Njemu sud može izreći samo vaspitnu meru. Starijem maloletniku, od 16 do 18 godina, sud može izreći vaspitnu meru, kaznene poene ili kaznu, a zaštitnu meru kada su ispunjeni posebni uslovi. Uzrast se dokazuje izvodom iz matične knjige rođenih, ličnom ispravom ili službenom evidencijom.
Ako maloletni učinilac pre ili tokom postupka postane punoletan, ne prelazi automatski na opšti procesni režim. I dalje se primenjuju odredbe o maloletnicima, ali se ne primenjuju odredbe o vaspitnim merama. Ako je punoletstvo nastupilo posle odluke kojom je vaspitna mera izrečena, njeno izvršenje se obustavlja. Zato datum događaja, datum rođenja i faza postupka moraju biti precizno utvrđeni.
Kako se postupak pokreće?
Prekršajni postupak se najčešće pokreće na osnovu zahteva policije, inspekcije ili drugog ovlašćenog organa. Zahtev treba da sadrži podatke o maloletniku, konkretan opis radnje, vreme i mesto, pravnu kvalifikaciju i predložene dokaze. Sud zatim proverava da li postoje uslovi za pokretanje postupka.
Maloletniku se ne može izdati prekršajni nalog. To izričito proizlazi iz člana 168 Zakona o prekršajima. Čak i kada bi za punoletnog učinioca istog prekršaja bio predviđen nalog sa fiksnom novčanom kaznom, prema maloletniku se primenjuje sudski postupak i poseban režim koji omogućava procenu uzrasta, ličnosti i odgovarajuće reakcije.
Ova razlika je naročito važna kod saobraćajnih i drugih čestih prekršaja. Roditelj ne treba da polazi od toga da se predmet može okončati jednostavnim plaćanjem „pola kazne“ kao kod prekršajnog naloga za punoletno lice.
Kako maloletnik dobija poziv i šta mora da sadrži?
Maloletnik se poziva preko roditelja ili zakonskog zastupnika, osim kada hitnost ili drugi opravdani razlozi zahtevaju drugačije. Ako poziv nije upućen preko roditelja, sud treba da ga obavesti o pokretanju postupka. Maloletniku se pisana ne mogu dostavljati isticanjem na oglasnu tablu suda.
Uz prvi poziv okrivljenom se po pravilu dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Iz zahteva i poziva treba proveriti:
koji događaj se maloletniku stavlja na teret;
koja je radnja konkretno opisana;
da li su pravilno navedeni vreme i mesto;
na koji propis se podnosilac poziva;
koji su dokazi predloženi;
kada je zakazano njegovo saslušanje i ko je pozvan da mu prisustvuje.
Nedovoljno određen opis radnje može otežati pripremu odbrane. Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom koju je dao podnosilac, ali postupak mora ostati u granicama konkretnog događaja i okrivljenog na koje se odnosi rešenje o pokretanju.
Da li maloletnik ima pravo na branioca?
Da. Zakon o prekršajima propisuje da se, kada njegova posebna pravila ne uređuju pitanje drugačije, u postupku prema maloletniku shodno primenjuje Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Na osnovu tog upućivanja, član 49 maloletničkog zakona zahteva da maloletnik ima branioca prilikom prvog saslušanja i tokom čitavog postupka. Branilac može biti samo advokat sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.
Ovo pitanje treba proveriti već po prijemu prvog poziva. Prisustvo roditelja ne zamenjuje stručnu odbranu: roditelj može pružiti podatke i podršku, ali branilac razmatra zahtev i spise, prisustvuje radnjama, predlaže dokaze i ulaže pravne lekove.
Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Kzz Pr 34/2020 ukinuo pravnosnažne prekršajne odluke jer je maloletnik saslušan bez branioca i roditelja, a javnost nije bila isključena. Odluka potvrđuje da prisustvo branioca nije pitanje procesne pogodnosti, već obavezna garancija maloletničkog postupka.
Saslušanje maloletnika mora se sprovesti u prisustvu branioca i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Ako se maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili ovlašćeni srodnici ne postaraju za izbor branioca, sud je dužan da ga postavi po službenoj dužnosti.
Maloletnik ima pravo da bude upoznat sa onim što mu se stavlja na teret, da ništa ne izjavi, da iznese odbranu, da predlaže dokaze i osporava dokaze protiv sebe. Prema njemu se ne smeju koristiti sila, pretnja, obmana, obećanje ili druga nedozvoljena sredstva radi dobijanja izjave ili priznanja.
Koja je uloga roditelja u postupku?
Roditelj i zakonski zastupnik imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, daju predloge i ukažu na činjenice i dokaze važne za odluku. Sud ih saslušava kada utvrđuje uzrast, duševni razvoj, dosadašnje vaspitanje, porodične prilike i druge okolnosti značajne za izbor eventualne vaspitne mere.
Praktično korisni podaci mogu se odnositi na školovanje, zdravstveno stanje, tretmane, sportske i druge aktivnosti, porodičnu situaciju, ranije ponašanje, posledice događaja i korake preduzete posle njega. Njihova svrha nije da zamene dokaze o prekršaju, već da omoguće potpunu procenu ličnosti i odgovarajuće reakcije suda.
Roditelj treba da izbegava uticanje na svedoke, brisanje poruka, uređivanje video-zapisa ili dogovaranje iskaza. Takvo postupanje može otežati proveru događaja i otvoriti dodatna pravna pitanja.
Da li roditelj odgovara za prekršaj maloletnika?
Ne automatski. Kada je dete mlađe od 14 godina učinilo radnju zbog propuštanja dužnog nadzora, roditelj, usvojitelj, staratelj ili hranitelj može odgovarati samo ako je bio dužan i mogao da vrši nadzor, a konkretan propust je doveo do događaja. Za maloletnika od 14 do 18 godina odgovornost roditelja mora biti predviđena posebnim zakonom i zasnovana na dokazanom propuštanju nadzora.
Samo srodstvo, zajedničko stanovanje ili činjenica da je maloletnik učinio prekršaj nisu dovoljni. Potrebno je utvrditi sadržinu dužnosti nadzora, realnu mogućnost da se on sprovede, konkretan propust i vezu sa prekršajem.
Kako sud utvrđuje činjenice?
Teret dokazivanja obeležja prekršaja i odgovornosti je na podnosiocu zahteva. Sud dokaze prvenstveno izvodi na predlog stranaka, a dopunske dokaze može izvesti kada su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i kada je to potrebno za svestranu raspravu.
Zavisno od predmeta, važni mogu biti policijski zapisnici, iskazi neposrednih svedoka, video-snimci, fotografije, tehnički podaci, medicinska dokumentacija, veštačenja i digitalna komunikacija. Treba proveriti ne samo šta dokaz navodno pokazuje, već i kako je pribavljen, da li se odnosi baš na maloletnika i konkretan događaj i da li postoji potpun lanac između činjenice i zaključka o odgovornosti.
Pre izricanja vaspitne mere ili kazne sud pribavlja mišljenje nadležnog organa starateljstva, osim ako je maloletnik u međuvremenu postao punoletan. Ako mišljenje ne bude dostavljeno u roku od 60 dana, zakon dopušta da sud, pod propisanim uslovima, izrekne ukor ili novčanu kaznu i bez tog mišljenja, vodeći računa o duševnoj razvijenosti, osetljivosti i ličnim svojstvima maloletnika. Organ starateljstva ne odlučuje o odgovornosti, već daje stručno mišljenje o okolnostima ličnosti i potrebama maloletnika.
Kako se postupak može završiti?
Razlozi i vrsta odluke moraju se razlikovati. Zahtev za pokretanje postupka može biti odbačen pre pokretanja kada, na primer, opisana radnja nije prekršaj, zahtev je podnelo neovlašćeno lice ili je nastupila zastarelost. Ako se posle sprovedenog postupka ne dokaže da je maloletnik učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev, donosi se oslobađajuća presuda, a ne rešenje o obustavi samo zato što dokaz nije dovoljan.
Postupak se obustavlja kada postoji zakonom propisan procesni razlog. Posebno pravilo iz člana 297 omogućava sudu da postupak prema maloletniku obustavi zbog necelishodnosti, imajući u vidu prirodu prekršaja, okolnosti događaja, raniji život i lična svojstva maloletnika. O tome se obaveštavaju roditelj i organ starateljstva radi mera iz njihove nadležnosti.
Ako se utvrdi odgovornost, mlađem maloletniku mogu se izreći samo vaspitne mere: ukor, posebne obaveze ili pojačani nadzor. Starijem maloletniku može se izreći vaspitna mera, kazneni poeni ili kazna, ali kazna zahteva dodatnu procenu sposobnosti da shvati značaj radnje i upravlja ponašanjem, kao i težih posledica ili većeg stepena krivice zbog kojih vaspitna mera ne bi bila opravdana.
Kazna maloletničkog zatvora u prekršajnom postupku je izuzetna i može trajati najduže 30 dana. Novčana kazna izrečena maloletniku ne može se zameniti maloletničkim zatvorom, već se naplaćuje prinudnim putem. Sud je dužan da organ starateljstva nadležan prema prebivalištu maloletnika obavesti o izrečenoj vaspitnoj meri ili kazni.
Da li je postupak javan i ko može podneti žalbu?
U postupku prema maloletniku javnost je uvek isključena. Zaštita privatnosti je važna i izvan sudnice: dokumenta, snimci i podaci koji otkrivaju identitet maloletnika ne bi trebalo da se dele bez pravnog osnova i procene posledica.
Protiv odluke kojom je maloletniku izrečena sankcija žalbu, pored redovno ovlašćenih lica, mogu izjaviti i staratelj, brat, sestra i hranitelj. Oni mogu izjaviti žalbu u korist maloletnika i protiv njegove volje.
Šta roditelj praktično može da uradi?
Po prijemu poziva treba sačuvati kovertu i zabeležiti datum dostavljanja, pregledati zahtev, proveriti datum rođenja i uzrast maloletnika u vreme događaja, popisati dokaze koji postoje i obezbediti adekvatnu odbranu maloletniku. Potrebno je prikupiti dokumentaciju o školi, zdravlju i porodičnim prilikama samo kada je relevantna, kao i obezbediti da originalni digitalni dokazi ostanu sačuvani.
Pre davanja odbrane treba razjasniti da li je postupak prema maloletniku pravilno pokrenut, da li je obezbeđena odbrana i da li su poštovana posebna pravila pozivanja i zaštite privatnosti. Svaki predmet zahteva zasebnu procenu opisa prekršaja, dokaza, uzrasta, ličnosti maloletnika i načina na koji je postupak vođen.
Zaključak
Prekršajni postupak prema maloletniku nije pojednostavljena verzija postupka protiv punoletnog okrivljenog. Uzrast u vreme događaja određuje da li postupak uopšte može biti vođen i koje sankcije dolaze u obzir, dok su pozivanje preko roditelja, obavezna odbrana, mišljenje organa starateljstva i isključenje javnosti posebne procesne garancije.
Za pravilnu procenu predmeta potrebno je odvojeno proveriti da li je zahtev uredan, da li dokazi potvrđuju sva obeležja prekršaja i odgovornost maloletnika, da li postoji razlog za obustavu zbog necelishodnosti i koja bi reakcija bila primerena njegovom uzrastu i ličnosti. Odgovornost roditelja ne može se pretpostaviti samo iz činjenice da je maloletnik učinio prekršaj.
*Ovaj tekst je napisan uz pomoć veštačke inteligencije.