Maloletnik u krivičnom postupku - kako izgleda postupak od policije do odluke suda?

Krivični postupak prema maloletniku u Srbiji vodi se po posebnim pravilima. Kada je lice u vreme događaja imalo najmanje 14, a manje od 18 godina, ne primenjuje se samo opšti režim Zakonika o krivičnom postupku, već prvenstveno Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Postupak je prilagođen uzrastu, zrelosti, ličnosti i potrebi da se zaštiti razvoj maloletnika.

Tok predmeta najčešće obuhvata policijsko prikupljanje podataka, odluku javnog tužioca za maloletnike, pripremni postupak pred sudijom za maloletnike i, ako za to ima osnova, odlučivanje veća za maloletnike. Međutim, postupak se ne mora završiti izricanjem krivične sankcije: zakon predviđa odbačaj prijave, nepokretanje ili obustavu postupka, vaspitne naloge, vaspitne mere i, samo pod strožim uslovima prema starijem maloletniku, maloletnički zatvor.

Kako postupak izgleda u najkraćem?

Postupak se, zavisno od činjenica konkretnog predmeta, može posmatrati kroz pet osnovnih koraka:

• Policija prikuplja obaveštenja, obezbeđuje tragove i predmete i dostavlja prijavu ili izveštaj javnom tužiocu za maloletnike.

• Javni tužilac proverava prijavu i odlučuje da li će je odbaciti zbog nedostatka osnova, primeniti pravila o necelishodnosti ili vaspitnom nalogu, ili zahtevati pokretanje pripremnog postupka.

• Sudija za maloletnike u pripremnom postupku utvrđuje činjenice o delu i pribavlja podatke o zrelosti, ličnosti i prilikama maloletnika.

• Po završetku pripremnog postupka javni tužilac može tražiti dopunu, predložiti obustavu ili podneti predlog za izricanje krivične sankcije.

• Veće za maloletnike odlučuje na sednici veća ili posle glavnog pretresa, zavisno od vrste odluke i sankcije koja dolazi u obzir.

Ko se u krivičnom pravu smatra maloletnikom?

Odlučujući je uzrast u vreme izvršenja dela. Dete koje tada nije navršilo 14 godina ne može biti krivično odgovorno i prema njemu se ne mogu izreći krivične sankcije niti druge mere propisane za maloletne učinioce. Ako se tokom provera utvrdi da je reč o detetu, javni tužilac odbacuje prijavu ili predlog, a ako je postupak već pred sudom, sud ga obustavlja. Rešenje o odbačaju ili obustavi dostavlja se organu starateljstva radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

Mlađi maloletnik je lice od navršenih 14 do nenavršenih 16 godina, a stariji maloletnik lice od 16 do 18 godina. Razlika je važna za moguće sankcije: mlađem maloletniku mogu se izreći samo vaspitne mere, dok se starijem maloletniku, pored vaspitnih mera, pod zakonskim i izuzetnim uslovima može izreći maloletnički zatvor.

Šta se prvo dešava u policiji?

Policija može postupati nakon prijave o događaju, neposrednog zapažanja ili naloga javnog tužioca. Na početku je važno utvrditi zbog čega je maloletnik pozvan i da li policija od njega prikuplja obaveštenja o događaju u kojem se pojavljuje kao mogući učinilac, oštećeni ili svedok. Od procesnog položaja zavise pouke, prisustvo drugih lica i mogućnost korišćenja prikupljenog sadržaja.

Kada policija prikuplja obaveštenja od maloletnika u vezi sa delom koje mu se može staviti na teret, član 60 maloletničkog zakona zahteva da radnju obavlja policajac za maloletnike u prisustvu roditelja, usvojioca ili staraoca. O datom obaveštenju sačinjava se službena beleška prema pravilima ZKP o prikupljanju obaveštenja od građana. Beleška se čita licu koje je obaveštenje dalo, ono može staviti primedbe koje policija mora uneti, a kopija se izdaje ako je zatraži.

Ovo prikupljanje obaveštenja nije formalno saslušanje maloletnika. Vrhovni kasacioni sud je u predmetu Kzz 221/2023 izričito naveo da policija nema ovlašćenje da maloletnika saslušava u svojstvu osumnjičenog i da takav zapisnik predstavlja nezakonit dokaz. Sud u tom predmetu nije ukinuo pravnosnažnu odluku zato što je ocenio da bi, na osnovu drugih dokaza, očigledno bila doneta ista odluka, ali time nije otklonjena nezakonitost policijskog zapisnika.

Član 49 propisuje da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog procesnog saslušanja i tokom čitavog postupka. Branilac može biti samo advokat sa posebnim znanjima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Prisustvo branioca nije izričito propisano kao uslov za samo prikupljanje obaveštenja i sastavljanje službene beleške, ali je preporučljivo radi kontrole granica radnje i vernosti beleške. Njegovo prisustvo, međutim, ne može učiniti zakonitim policijsko saslušanje za koje policija nema ovlašćenje.

Prisustvo roditelja i prisustvo branioca nisu ista procesna garancija. Roditelj pruža podršku, daje podatke o životnim prilikama i može učestvovati u izboru branioca. Branilac daje pravne savete, proverava način postupanja, prati pouke o pravima i zakonitost radnje i preduzima radnje odbrane.

Koja prava maloletnik ima pre prvog saslušanja?

Pre prvog formalnog saslušanja maloletnik mora na razumljiv način biti obavešten koje mu se delo stavlja na teret i da ono što izjavi može biti korišćeno kao dokaz. Ima pravo da ništa ne izjavi, da ne odgovori na pojedino pitanje, da slobodno iznese odbranu i da se poverljivo posavetuje sa braniocem. Pitanja i način postupanja moraju biti prilagođeni njegovom uzrastu i zrelosti, uz poštovanje dostojanstva i privatnosti.

Za kasniju ocenu zakonitosti važni su poziv, pouke o pravima, zapisnik ili službena beleška, opis radnje i podaci o prisutnim licima. Posebno se proverava da li je radnja predstavljena kao prikupljanje obaveštenja, a po sadržini i načinu vođenja zapravo je imala karakter formalnog saslušanja o delu.

Kako javni tužilac za maloletnike odlučuje o prijavi?

Postupak prema maloletniku za sva krivična dela pokreće se samo na zahtev javnog tužioca za maloletnike. Nakon prijema prijave tužilac može tražiti dodatna obaveštenja i dokaze. Radi procene celishodnosti može pribavljati podatke od roditelja, drugih lica i ustanova, pozvati maloletnika radi neposrednog obaveštavanja i zatražiti mišljenje organa starateljstva. Takvo neposredno obaveštavanje treba razlikovati od formalnog saslušanja u pripremnom postupku.

Tužilac ne procenjuje samo da li postoji sumnja u vezi sa delom. Za dela za koja je propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina može, pod zakonskim uslovima, oceniti da vođenje postupka nije celishodno, imajući u vidu prirodu dela, okolnosti događaja, raniji život i lična svojstva maloletnika. U određenim slučajevima odluka o nepokretanju postupka može biti povezana sa prihvatanjem i ispunjenjem vaspitnog naloga.

Vaspitni nalog nije isto što i krivična sankcija. Njegov cilj je da se utiče na ponašanje i razvoj maloletnika bez pokretanja postupka ili uz obustavu već pokrenutog postupka. Može doći u obzir za delo za koje je propisana novčana kazna ili zatvor do pet godina, uz priznanje dela, odgovarajući odnos maloletnika prema delu i oštećenom, potrebne pristanke i spremnost da nalog izvrši. Ispunjenje uslova procenjuje se u konkretnom predmetu.

Šta je pripremni postupak prema maloletniku?

Ako tužilac smatra da postupak treba pokrenuti, podnosi zahtev sudiji za maloletnike da sprovede pripremni postupak. Ta faza ima dve povezane svrhe: da se utvrde činjenice o samom događaju i da se prikupe podaci potrebni za procenu zrelosti, ličnosti i životnih prilika maloletnika.

Sudija može saslušavati maloletnika, oštećenog i svedoke, određivati veštačenje, pribavljati dokumentaciju i preduzimati druge dokazne radnje. Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku prisustvuju javni tužilac za maloletnike, branilac i roditelj, usvojilac ili staralac, osim kada sudija iz razloga zaštite interesa maloletnika uskrati prisustvo roditelju ili drugom zakonskom zastupniku.

Organ starateljstva ima posebno mesto u postupku. Pre pokretanja postupka javni tužilac može, ali ne mora u svakom predmetu, zatražiti njegovo mišljenje o celishodnosti pokretanja. Kada se postupak pokrene, javni tužilac je dužan da o tome obavesti organ starateljstva, a sud u pripremnom postupku obavezno pribavlja njegovo mišljenje o uzrastu, zrelosti, ličnosti i sredini u kojoj maloletnik živi.

Predstavnik organa starateljstva nije po samom zakonu obavezno prisutan svakom saslušanju maloletnika u pripremnom postupku. Sudija može odobriti njegovo prisustvo pojedinim radnjama. Nasuprot tome, saslušanju maloletnika obavezno prisustvuju javni tužilac, branilac i roditelj, usvojilac ili staralac, osim kada sudija u interesu maloletnika uskrati prisustvo roditelju ili drugom zakonskom zastupniku.

Koji dokazi su važni?

Dokazi se mogu podeliti u dve grupe. Prvu čine dokazi o događaju: video-snimci, tragovi, privremeno oduzeti predmeti, digitalna komunikacija, medicinska dokumentacija, veštačenja i iskazi svedoka. Njima se proverava da li je delo učinjeno, ko ga je učinio, sa kojim oblikom krivice i da li postoje sva zakonska obeležja konkretne kvalifikacije.

Drugu grupu čine podaci o maloletniku: izveštaj organa starateljstva, školska dokumentacija, podaci o porodičnim i stambenim prilikama, zdravstvena dokumentacija, mišljenje psihologa ili pedagoga, ranije mere i ponašanje posle događaja. Ti podaci ne mogu nadomestiti nedostatak dokaza da je maloletnik učinio delo, ali su važni za celishodnost postupka i izbor eventualne mere.

Odbrana zato treba da proverava i dokaznu osnovu optužbe i način na koji su predstavljene lične prilike maloletnika. Nepotpuna školska ili socijalna slika može dovesti do pogrešne procene potreba i odgovarajuće reakcije sistema.

Kako se predmet završava pred sudom?

Po završetku pripremnog postupka spisi se dostavljaju javnom tužiocu za maloletnike. Tužilac može predložiti dopunu, obustavu ili podneti obrazloženi predlog veću za maloletnike za izricanje krivične sankcije. Sudija zatim zakazuje sednicu veća ili glavni pretres.

Zavodske vaspitne mere i maloletnički zatvor mogu se izreći samo posle glavnog pretresa, dok se druge vaspitne mere mogu izreći i na sednici veća. Javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva obavezno učestvuju. Maloletniku se ne može suditi u odsustvu. Javnost je isključena, a objavljivanje toka postupka, odluke i podataka koji omogućavaju identifikaciju maloletnika ograničeno je zakonom.

Veće može obustaviti postupak kada postoje razlozi zbog kojih bi u opštem postupku optužba bila odbijena ili bi usledila oslobađajuća presuda, kao i kada oceni da nije celishodno izreći kaznu ili vaspitnu meru. Ako izriče vaspitnu meru, odluka se donosi rešenjem i maloletnik se u izreci ne oglašava krivim, dok obrazloženje sadrži opis dela i okolnosti koje opravdavaju meru. Presuda se donosi kada se izriče maloletnički zatvor.

Protiv odluke mogu se izjaviti zakonom dozvoljeni pravni lekovi. Rok za žalbu protiv presude o maloletničkom zatvoru, rešenja o vaspitnoj meri i rešenja o obustavi iz člana 78 stav 2 maloletničkog zakona iznosi osam dana od prijema odluke.

Koji ishodi dolaze u obzir?

Mogući ishodi zavise od uzrasta, dokaza, pravne kvalifikacije, težine i posledica dela, zrelosti, ranijeg života i ponašanja posle događaja. U praksi se mogu pojaviti:

• odbačaj krivične prijave ili nepokretanje postupka;

• primena vaspitnog naloga i odbačaj prijave ili obustava postupka nakon njegovog izvršenja;

• obustava postupka zbog nedostatka osnova ili necelishodnosti sankcije;

• vaspitna mera upozorenja i usmeravanja, pojačanog nadzora ili zavodska mera;

• maloletnički zatvor prema starijem maloletniku, samo kada su ispunjeni stroži zakonski uslovi.

Nijedan od ovih ishoda ne može se unapred pretpostaviti samo na osnovu naziva krivičnog dela. Isti zakonski naziv može obuhvatiti veoma različite činjenice, dokazne situacije i lične prilike.

Šta roditelj treba da proveri na početku?

Korisno je sačuvati poziv i svu dokumentaciju, utvrditi svojstvo u kojem je maloletnik pozvan, zabeležiti ko je prisustvovao razgovoru i da li su data prava i pouke. Važno je pribaviti dokumentaciju koja može pouzdano prikazati školovanje, zdravlje i porodične prilike, ali i izbeći razgovore kojima bi se uticalo na svedoke ili menjali digitalni tragovi.

Roditelj ne treba da daje detetu gotovu verziju događaja niti da preuzima ulogu branioca. Najvažnije je da maloletnik razume procesnu situaciju, da komunikacija sa braniocem bude poverljiva i da se odbrana zasniva na proverljivim činjenicama.

Zaključak

Postupak prema maloletniku istovremeno ispituje navodno krivično delo i okolnosti ličnosti maloletnika, ali dokaz da je delo učinjeno ostaje neophodan. Zbog posebnih pravila, svaki predmet treba analizirati od prvog policijskog kontakta: uzrast, svojstvo u kojem je maloletnik pozvan, prisustvo branioca i roditelja, zakonitost dokaza, odluke tužioca i podatke korišćene za procenu celishodnosti i eventualne mere.