Šta ako maloletnik postane punoletan pre ili tokom postupka?

Osamnaesti rođendan ne menja uzrast koji je lice imalo kada je delo učinjeno. Ipak, uzrast u vreme suđenja može promeniti dozvoljene sankcije i procesna pravila, a u određenim slučajevima i mogućnost suđenja. Krivični i prekršajni postupak imaju različita pravila, pa odgovor zavisi od datuma rođenja, vremena dela i faze u kojoj se predmet nalazi.

Zašto se proverava više datuma?

Uzrast u vreme dela određuje početni pravni položaj, dok kasniji uzrast može uticati na primenu posebnih odredaba. Zato nije dovoljno u spisu navesti da je neko „sada punoletan“.

Potrebno je utvrditi datum rođenja, datum ili period navodnog dela, početak postupka i uzrast u vreme suđenja. Ako postoji više radnji, proverava se vreme svake od njih. Prijava podneta posle osamnaestog rođendana može se odnositi na delo iz vremena maloletstva, kao što postupak pokrenut ranije može trajati i posle dvadeset prvog rođendana.

Datum podnošenja prijave nije isto što i datum pokretanja krivičnog postupka. Takođe, datum donošenja prvostepene odluke, odlučivanja po žalbi i pravnosnažnosti nisu zamenljivi. Kada se uzrast promeni između tih trenutaka, treba proveriti odredbu koja uređuje baš nastalu procesnu situaciju.

Ko je dete, mlađi, a ko stariji maloletnik?

Za delo učinjeno pre navršene četrnaeste godine ne primenjuju se krivične sankcije prema detetu. Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme dela navršilo četrnaest, a nije navršilo šesnaest godina. Stariji maloletnik je tada imao najmanje šesnaest, a manje od osamnaest godina.

Ove granice ne zavise od školskog razreda, fizičkog izgleda ili utiska policijskog službenika o zrelosti. Zrelost se ispituje radi pitanja za koja je pravno relevantna, ali ne zamenjuje hronološki uzrast.

Ako je dete u vreme događaja imalo trinaest godina, kasnije navršavanje četrnaest ili osamnaest godina ne stvara krivičnu odgovornost za taj događaj. Moguće postupanje organa starateljstva u okviru njegovih nadležnosti predstavlja posebno pitanje.

Da li se krivični postupak obustavlja kada lice napuni osamnaest godina?

Ne, samo punoletstvo nije opšti razlog za obustavu. Zakon izričito uređuje izricanje sankcija punoletnim licima za dela učinjena u maloletstvu.

I dalje se proverava da li opisano ponašanje predstavlja krivično delo, da li postoje dokazi protiv konkretnog lica i da li postoji procesna smetnja. Kasniji uzrast ne otklanja nedostatak dokaza, niti oslobađa organ postupka obaveze da pravilno primeni poseban zakon.

Primer: lice koje je navodno izvršilo krađu sa sedamnaest godina, a poziv dobilo sa osamnaest, ne postaje zbog datuma poziva izvršilac koji je delo učinio kao punoletan. Za njega treba proveriti režim za delo učinjeno kao stariji maloletnik, uključujući dozvoljene sankcije i procesne garancije.

Koje sankcije dolaze u obzir pre dvadeset prve godine?

Član 40 posebnog maloletničkog zakona predviđa određene, izričito nabrojane vaspitne mere za punoletno lice koje je delo učinilo kao maloletnik, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu. To su posebne obaveze, pojačan nadzor organa starateljstva i upućivanje u vaspitno-popravni dom.

Ne može se zato pretpostaviti da je svaka mera koja se inače izriče maloletniku dostupna i u ovoj situaciji. Sud mora proveriti zakonski krug mera, a potom obrazložiti izbor prema težini dela, proteklom vremenu, ličnosti, vladanju i svrsi sankcije.

Maloletnički zatvor zahteva posebne uslove iz člana 28. Nije dopušten samo zato što je lice u međuvremenu postalo punoletno. Među uslovima je da je delo učinjeno kao stariji maloletnik, da je za njega propisana kazna zatvora teža od pet godina i da zbog visokog stepena krivice, prirode i težine dela ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Šta ako je delo učinjeno sa četrnaest ili petnaest godina, a lice navrši dvadeset jednu?

Punoletnom licu koje je navršilo dvadeset jednu godinu ne može se suditi za krivično delo koje je učinilo kao mlađi maloletnik. To je izričito ograničenje iz člana 40 stav 1.

Ovo pravilo nije isto što i zastarelost. Zastarelost zavisi od svojih zakonskih rokova, dok se ovde povezuju uzrast pri izvršenju i kasniji uzrast. U predmetu treba odvojeno proveriti oba pitanja.

Ako je više događaja raspoređeno pre i posle šesnaestog rođendana, nije dovoljno sve označiti kao „maloletničke radnje“. Mora se utvrditi na koje delo se zabrana suđenja odnosi. Posebnu kontrolu zahteva situacija u kojoj dvadeset prvi rođendan nastupi između prvostepenog suđenja i odluke po žalbi ili pre ponovljenog suđenja.

Šta ako je delo učinjeno kao stariji maloletnik?

Za delo učinjeno sa šesnaest ili sedamnaest godina ne važi navedena opšta zabrana suđenja posle dvadeset prve godine. Međutim, ni tada se posebna pravila ne mogu zanemariti.

Član 40 stav 3 predviđa mogućnost da se, izuzetno, licu koje je u vreme suđenja navršilo dvadeset jednu godinu umesto maloletničkog zatvora izrekne zatvor ili uslovna osuda. To nije opšte ovlašćenje da se svakom odraslom licu za svako ranije maloletničko delo odmeri obična kazna kao da je delo učinilo posle osamnaeste godine.

Najpre se ispituje zakonski osnov za sankciju koju zakon dopušta u konkretnom slučaju. Tek potom se razmatra njena vrsta i visina. Posebno pravno dejstvo zatvora izrečenog po ovoj odredbi takođe se ne sme poistovetiti sa svakom kaznom zatvora punoletnom učiniocu.

Da li je mlađe punoletno lice isto što i bivši maloletnik?

Ne. Član 41 uređuje drugu situaciju: lice je delo izvršilo kao punoletno, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu. Pod uslovima vezanim za ličnost i okolnosti dela, mogu mu se izreći određene vaspitne mere.

Razlika je praktična. Za delo učinjeno sa sedamnaest godina polazi se od člana 40, a za delo učinjeno sa devetnaest od člana 41, ako je odgovarajući uzrast očuvan u vreme suđenja. U drugom slučaju primena vaspitne mere nije automatska posledica mladosti, već zahteva procenu da se njome može postići svrha koja bi se ostvarila kaznom.

Zato izraz „mlađi punoletnik“ ne treba koristiti kao zajednički odgovor za sve osobe između osamnaeste i dvadeset prve godine, bez povezivanja sa vremenom dela.

Šta se menja u postupku i odbrani?

Procesni režim određuje se prema posebnim odredbama, naročito članu 46, a ne samo prema oznaci predmeta ili sadašnjem uzrastu. Taj član uređuje primenu postupka prema licima osumnjičenim za delo iz maloletstva i posebno upućuje na pojedine garancije za mlađa punoletna lica kada dolazi u obzir vaspitna mera.

Dok se primenjuje član 49, branilac je obavezan pri prvom saslušanju i tokom postupka i mora imati posebna znanja iz prava deteta i prestupništva mladih. Kasniji rođendan ne može retroaktivno učiniti zakonitim saslušanje koje je ranije sprovedeno bez obaveznog branioca.

Kada se menja procesni režim, potrebno je ponovo proveriti osnov obavezne odbrane, sastav i nadležnost suda. Nije pouzdana ni tvrdnja da roditelj posle punoletstva „odlučuje umesto okrivljenog“, ni tvrdnja da svaka zaštita prestaje istog dana. Širi tok postupka obrađen je u vodiču o maloletniku u krivičnom postupku.

Kako punoletstvo utiče na prekršajni postupak?

Prekršajni zakon ima posebno pravilo: ako maloletni učinilac pre ili tokom postupka postane punoletan, primenjuju se odredbe o maloletnicima, osim odredaba o vaspitnim merama. Ne treba prepisivati krivičnopravno rešenje iz člana 40 u prekršajni predmet.

To je naročito važno kada je prekršaj učinjen kao mlađi maloletnik, kome se inače mogu izreći samo vaspitne mere. Isključenje tih mera po članu 83 ne daje sudu samo po sebi ovlašćenje da umesto njih izrekne kaznu. Potrebno je povezati uzrast pri prekršaju, dozvoljene sankcije i procesni ishod.

Kod starijeg maloletnika takođe se proveravaju svi posebni uslovi, umesto automatskog preuzimanja kazne propisane za odraslo lice. Punoletstvo ne znači da raniji maloletnički predmet treba naknadno rešavati prekršajnim nalogom.

Šta ako je vaspitna mera već izrečena?

U prekršajnoj materiji član 83 izričito određuje obustavu izvršenja vaspitne mere ako je maloletnik postao punoletan posle donošenja odluke kojom je mera izrečena. Potrebno je procesno evidentirati nastupelu okolnost i pribaviti odgovarajuću odluku.

U krivičnoj materiji ne postoji isto opšte pravilo da se svaka vaspitna mera obustavlja osamnaestim rođendanom. Trajanje, zamena i obustava proveravaju se prema vrsti mere i posebnim odredbama. Mešanje ova dva režima može dovesti do pogrešnog prestanka izvršenja ili neosnovanog očekivanja da je mera prestala.

Pravnosnažnost, početak izvršenja i uzrast u toj fazi treba proveriti u dokumentaciji, a ne pretpostavljati na osnovu datuma prijema poziva.

Koji dokazi su važni za izbor mere?

Za izbor dopuštene mere relevantni su sadašnje prilike i razvoj nakon događaja, uz ostale zakonske okolnosti. Podaci o školovanju, zaposlenju, porodičnoj podršci, ponašanju i eventualnom tretmanu mogu pokazati koliko je ranija procena ličnosti još aktuelna.

Izveštaj sastavljen nekoliko godina ranije ne treba bez provere tretirati kao potpun opis današnjeg stanja. Odbrana može ukazati na promenjene okolnosti i predložiti odgovarajuću dopunu. To ne znači da svaki predmet zahteva psihijatrijsko veštačenje: za njegovo određivanje potrebni su razlozi iz zakona.

Istovremeno, pozitivna ili nepovoljna socijalna procena nije dokaz izvršenja dela. Izveštaj o porodici ne rešava pitanje ko je zadao udarac, uzeo predmet ili poslao poruku.

Šta ako postupak obuhvata radnje pre i posle punoletstva?

Svaka radnja najpre mora dobiti svoje vreme i pravnu ocenu. Pravilo o spajanju postupka ne briše razliku između dela učinjenog kao maloletnik i dela učinjenog kao punoletan.

Poseban zakon uređuje i postupak kada postoji sumnja na obe grupe dela. Potrebno je proveriti uslove jedinstvenog postupka, uzrast u vreme njegovog pokretanja i garancije koje ostaju primenljive. Ne može se jednim opštim nazivom „produženo ponašanje“ zaobići ispitivanje uzrasta pri pojedinačnim radnjama.

Praktičan pregled zato uz svaku radnju beleži vreme, uzrast, predloženu kvalifikaciju i dokaz koji je povezuje sa okrivljenim. Time se istovremeno proveravaju i procesni režim i osnov odgovornosti.

Koje prekršajne garancije ostaju i posle osamnaestog rođendana?

Obavezna odbrana i posebna pravila postupanja ne prestaju samo zato što je okrivljeni u međuvremenu postao punoletan. Član 83 Zakona o prekršajima treba čitati zajedno sa pravilima postupka prema maloletnicima i shodnom primenom posebnog maloletničkog zakona.

To praktično znači proveru pozivanja preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika uz zakonske izuzetke, obezbeđenja branioca od prvog saslušanja i isključenja javnosti. U dostupnom prikazu sudske prakse upravo je zanemarivanje tih garancija kod tada već punoletnog okrivljenog ocenjeno kao procesna povreda.

Izjava okrivljenog da će odbranu izneti sam ne zamenjuje branioca kada je odbrana obavezna. Isto tako, činjenica da je okrivljeni razumeo poziv ne rešava automatski sve nepravilnosti pozivanja, saslušanja ili dostavljanja odluke.

Očuvanje procesnih garancija ne znači da roditelj ponovo stiče opšte pravo da odlučuje o životu punoletnog deteta. Reč je o posebnim pravilima konkretnog postupka zbog uzrasta u vreme prekršaja. Materijalnopravno pitanje koje sankcije smeju biti izrečene ostaje odvojeno od pitanja kako se postupak vodi.

Šta proveriti ako je već doneta prekršajna presuda?

Treba pregledati zapisnik o saslušanju, podatke o braniocu, pozive, dostavnice i odluku, a zatim odrediti raspoloživ pravni put. Ne zaključuje se da je presuda automatski prestala da važi zato što postoji sumnja na povredu posebnih pravila.

Ako je pravni lek još dopušten, procesne povrede moraju se konkretno opisati. Ako je odluka pravnosnažna, mogućnosti su drugačije i ne treba predstavljati zahtev za zaštitu zakonitosti kao redovnu žalbu koju okrivljeni u prekršajnoj materiji sam podnosi pod istim uslovima. Provera rokova i ovlašćenog podnosioca prethodi izboru sredstva.

Punoletstvo, urednost postupka i zastarelost proveravaju se odvojeno. Ista dokumentacija može biti relevantna za više pitanja, ali ona nemaju isti pravni osnov niti nužno isti procesni ishod.

Zaključak

Punoletstvo tokom postupka zahteva novu pravnu proveru, ali ne daje isti odgovor u svakom predmetu. Presudni su uzrast pri delu, kasniji uzrast, krivična ili prekršajna priroda postupka i zakonski krug sankcija. Pravilna odluka zahteva preciznu hronologiju, proveru procesnih garancija i odvojenu ocenu dokaza o delu i podataka o ličnosti.

*Ovaj tekst je napisan uz pomoć veštačke inteligencije.